Dve decenije nakon potpisivanja sporazuma o saradnji i gonjenju počinilaca krivičnih dela ratnih zločina, Crna Gora i Hrvatska su 2023. godine u Zagrebu potpisale aneks koji uvodi princip reciprociteta. Ovaj aneks su overili vrhovni državni tužioci Milorad Marković iz Crne Gore i Ivan Tudurić iz Hrvatske. Prema informacijama iz Vrhovnog državnog tužilaštva, ovaj aneks predstavlja značajan korak ka unapređenju pravne saradnje između dve zemlje u procesuiranju ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.
Uvođenje reciprociteta znači da će se odredbe sporazuma primenjivati na sve slučajeve koji se odnose na ratne zločine počinjene na teritoriji Crne Gore ili Hrvatske, kao i na one koji su počinjeni protiv njihovih državljana. Ovaj pristup stvara jednake obaveze za sprovođenje istraga i krivičnih postupaka, što bi moglo doprineti efikasnijem procesuiranju počinilaca i jačanju poverenja u regionalnu pravosudnu saradnju.
Potpisivanje aneksa pozdravljeno je od strane Udruženja boraca ratova od 1990. godine Crne Gore, koje se nada da će pravda konačno stići za njihove saborce, pripadnike JNA, koji su trpeli torture i poginuli u zloglasnom vojnom centru „Lora“ kod Splita. Predsednik udruženja, Radan Nikolić, istakao je da uspeh u pregovorima zavisi od kapaciteta pregovarača i podrške države, naglašavajući da aneks barem na papiru uklanja dosadašnji podređeni položaj crnogorskog tužilaštva u odnosu na hrvatsko.
Nikolić je takođe naglasio da se stvaraju uslovi za pokretanje tužbi prema državi Crnoj Gori u slučaju da ne dođe do sporazumnog obeštećenja. U Boračkoj organizaciji smatraju da je prethodni sporazum iz 2006. godine predstavljao kapitulantski akt, kojim su crnogorske vlasti i tužilaštvo javno prihvatili potčinjeni odnos prema Hrvatskoj. Tim dokumentom su se pristali na saučesništvo u zataškavanju ratnih zločina nad svojim državljanima, posebno nad pripadnicima JNA.
Udruženje boraca je sakupilo obimnu dokumentaciju koja je dostavljena crnogorskom tužilaštvu, ali su naišli na ćutanje i opstrukciju od strane vrhovnog tužilaštva. U slučaju daljih problema, Nikolić je najavio obraćanje Skupštini Crne Gore i ambasadoru EU, Johanu Satleru. On je naglasio da je sporazum iz 2006. godine bio jednostran i da diskriminiše crnogorske žrtve ratnih zločina, ističući da sada, s novim aneksom, postoji papir koji svedoči o postupcima tadašnje vlasti.
Nikolić je podsetio da su u tom procesu učestvovali i tadašnji predsednik Crne Gore, Filip Vujanović, kao i predsednik Vlade, Milo Đukanović, koji su, prema njegovim rečima, smatrali crnogorske žrtve građanima drugog reda. U vezi sa suđenjem za zločine u „Lori“, žrtve iz Crne Gore su bile izostavljene, što dodatno ukazuje na nepravdu prema ovim ljudima.
Potpisivanje aneksa predstavlja nadu za sve žrtve ratnih zločina i njihove porodice, jer se stvara pravni okvir za procesuiranje počinilaca i potencijalno obeštećenje. Ovaj korak može doprineti jačanju pravne države i poverenja među državama regiona, ali i pružiti priliku za pravdu onima čija su prava bila povređena tokom ratnih sukoba.
U zaključku, postignuti aneks sporazuma može imati dalekosežne posledice na pravosudni sistem u Crnoj Gori i Hrvatskoj, ali i na način na koji se gleda na ratne zločine iz prošlosti. Očekivanja su velika, a sada je na državnim institucijama da pokažu spremnost i kapacitet za efikasno sprovođenje pravde.
