Dubrovnik već skoro deceniju aktivno radi na rešavanju izazova prekomernog turizma, nastojeći da ostane privlačna destinacija, dok istovremeno štiti svoje kulturno nasleđe i kvalitet života lokalnog stanovništva. Tokom prvih meseci ove godine, grad je zabeležio gotovo 650.000 dolazaka i oko dva miliona noćenja, sa najbrojnijim gostima iz Velike Britanije, SAD-a, Francuske, Nemačke, Poljske, Irske, Španije, Kanade i Australije.
Gradonačelnik Dubrovnika, Mato Franković, ističe da se fokusiraju na održivo upravljanje turizmom, umesto na privlačenje većeg broja posetilaca. „Ovde nije reč samo o broju posetilaca, već i o njihovom rasporedu tokom dana i nedelje“, naglašava on. Ranije je turizam u Dubrovniku bio neorganizovan, što je dovodilo do preopterećenja, posebno kada su u jednom danu u luku uplovila po dva ili tri kruzera sa velikim brojem jednodnevnih posetilaca.
U cilju održivog turizma, pokrenuta je inicijativa „Poštuj grad“ (Respect the City – RtC) koja ograničava broj kruzera koji mogu uploviti istovremeno. S obzirom na to da se u luku istovremeno mogu nalaziti najviše dva kruzera sa ukupno do 4.000 putnika, ovo omogućava ravnomernije raspoređivanje posetilaca tokom dana. Franković dodaje da duži boravak kruzera u luci omogućava putnicima da istraže različite delove grada, čime se smanjuje pritisak na istorijsko jezgro.
Pored kruzerskog turizma, gradska uprava je počela da upravlja i jednodnevnim posetama i noćenjima. Autobuski prevoznici iz okolnih zemalja sada moraju unapred rezervisati termine dolaska, čime se obezbeđuje ravnomernija raspodela posetilaca. Grad je takođe uveo Dubrovnik Pass, koji ne samo da pruža ulaznice za muzeje i javni prevoz, već i pomaže u upravljanju turističkim tokovima pružanjem preporuka o optimalnom vremenu za obilazak popularnih znamenitosti.
Kroz analizu podataka, gradske vlasti nastoje da poboljšaju turističku politiku. Postavljeni su elektronski brojači prolaznika u Starom gradu, a podaci se analiziraju kako bi se identifikovali trendovi i predložile dodatne mere za upravljanje turističkim tokovima. Franković smatra da Dubrovnik mora da zadrži svoj jedinstven identitet i da je važno da se ne razvijaju nove turističke atrakcije, već da se podstaknu posetioci da bolje upoznaju ono što grad već nudi.
Takođe, gradonačelnik upozorava na problem nekontrolisanog rasta objekata za kratkoročno izdavanje, koji potiskuju lokalno stanovništvo i pretvaraju gradske četvrti u turističke zone. On ističe da je važno pronaći rešenja za pristupačno stanovanje kako bi se očuvala lokalna zajednica. U Starom gradu danas živi samo oko 1.500 ljudi, dok ih je 1991. godine bilo približno 5.000.
Uprkos izazovima s prekomernim turizmom, Franković veruje da Dubrovnik ima potencijal za razvoj turističkih zona koje bi mogle postati pristupačne lokalnim stanovnicima. Hrvatski model upravljanja turizmom privlači pažnju i drugih evropskih gradova, a Dubrovnik aktivno razmenjuje iskustva sa sličnim gradovima u regionu i širom Evrope.
Kada razgovara o budućnosti Dubrovnika, Franković naglašava da mu nije cilj da grad postane veći, već da očuva svoj prepoznatljiv identitet. „Voleo bih da se neko vrati u Dubrovnik za 30 godina i zatekne isti grad, istu lepotu, očuvano istorijsko jezgro i čisto more“, zaključuje on. Ova posvećenost održivom razvoju turizma i očuvanju lokalne zajednice može poslužiti kao model i drugim gradovima suočenim sa sličnim izazovima.
