Prema najnovijim podacima, Jadransko more se suočava sa ubrzanim zagrevanjem i povećanjem saliniteta, što predstavlja ozbiljan izazov za ekosistem ovog mora. Ovi procesi se dešavaju znatno brže nego što su ranije klimatske prognoze predviđale. Istraživanje koje su sproveli naučnici s Instituta „Ruđer Bošković“ u Zagrebu i Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu ukazuje na to da se u Južnojadranskoj kotlini, najdubljem delu Jadrana, beleže značajne promene.
Ove promene su važne jer mogu imati dalekosežne posledice po biodiverzitet i ekosisteme u ovom regionu. Povećanje temperature i saliniteta može dovesti do pojave tropskih vrsta koje do sada nisu bile prisutne u Jadranskom moru. Na primer, na dubini od 1.000 metara, temperatura mora je porasla za 0,8 stepeni Celzijusa u poslednjih deset godina, dok je salinitet porastao za 0,2 promila. Ovi podaci predstavljaju najbrže zabeležene promene u dubinama Sredozemnog mora do sada.
Zagrijavanje Jadranskog mora ima nekoliko uzroka. Jedan od glavnih faktora je globalno zagrijavanje izazvano ljudskim delovanjem, koje dovodi do porasta temperature na planeti. Pored toga, antropogene aktivnosti kao što su industrijalizacija, urbanizacija i emisija gasova sa efektom staklene bašte dodatno pogoršavaju situaciju. Ovi faktori utiču na cirkulaciju mora i vremenske obrasce, što dodatno komplikuje situaciju.
Uprkos izazovima, naučnici ističu da je važno pratiti ove promene i njihov uticaj na ekosistem. Uvođenje novih vrsta može dovesti do promene u lancu ishrane i staništima, što može imati posledice za ribarstvo i turizam, dva ključna sektora u regiji. Na primer, ako tropske vrste postanu dominantne, to može dovesti do smanjenja autohtonih vrsta koje su prilagođene hladnijim uslovima.
Osim toga, povećanje saliniteta može uticati na kvalitet vode i zdravlje morskih organizama. Organizam nekih vrsta riba može postati manje otporan na promene u hemijskom sastavu vode, što može dovesti do smanjenja populacija i povećanja rizika od izumiranja nekih vrsta.
Klimatske promene takođe utiču na sezonske obrasce, kao što su migracije riba. Mnoge vrste riba se sele prema severu u potrazi za hladnijim vodama, što može uticati na ribolov i ekonomske aktivnosti u obalnim zajednicama. Promene u migracijama riba mogu izazvati sukobe među ribarima i dovesti do prekomernog ribolova u novim područjima.
U svetlu ovih podataka, naučnici i donosioci odluka pozivaju na hitnu akciju kako bi se ublažili efekti klimatskih promena na Jadransko more. To uključuje istraživanje i monitoring ekosistema, kao i implementaciju održivih praksi u ribarstvu i turizmu. Takođe, važno je da se poveća svest javnosti o ovim problemima i njihovim posledicama.
U zaključku, Jadransko more se suočava sa ozbiljnim izazovima usled klimatskih promena, koje se manifestuju kroz povećanje temperature i saliniteta. Ove promene mogu imati dalekosežne posledice po ekosistem, biodiverzitet i ekonomiju regije. Stoga je od ključnog značaja da se preduzmu odgovarajući koraci kako bi se zaštitila ova važna morska sredina i obezbedila održiva budućnost za sve koji zavise od nje.
