Šef hrvatske diplomatije, Gordan Grlić Radman, izrazio je zadovoljstvo hapšenjem Milorada Kovačevića, poručnika bivše JNA, osumnjičenog za ratni zločin, ali je naglasio da to nije dovoljno. On je poručio kolegama iz Crne Gore da Hrvatska snažno podržava evropski put Crne Gore i da je važno rešiti sva otvorena pitanja pre ulaska u Evropsku uniju. Grlić Radman je istakao da su dobrosusedski odnosi ključni za stabilnost i prosperitet Crne Gore, kao i za uspjeh u pridruživanju EU.
On je tokom svojih razgovora sa ministrom inostranih poslova Crne Gore, Ervinom Ibrahimovićem, naglasio da je hapšenje Kovačevića deo šireg procesa saradnje sa crnogorskim institucijama. Grlić Radman je takođe istakao da Hrvatska očekuje nastavak rešavanja otvorenih pitanja, uključujući vladavinu prava i pravosuđe, što je od suštinskog značaja za napredak Crne Gore ka EU.
U međuvremenu, situacija u Morinju, gde se nalazi vojni objekat sa pločom koja sramotno označava događaje iz devedesetih godina, postaje sve kontroverznija. Naime, i pored zahteva boraca i protesta meštana, nova vlast u Crnoj Gori ne pokazuje volju da ukloni ovu ploču, koja je postavljena u vreme bivšeg režima. Grlić Radman je istakao potrebu za uklanjanjem simbola koji predstavljaju bolne uspomene iz prošlosti, kao što su odštete logorašima i promena imena bazena u Kotoru koji nosi ime po komandiru straže zloglasnog logora Morinj.
On je naveo da je zabeležen određeni napredak u vraćanju otete imovine, sa 51 porodicom koja je dobila povratak svoje imovine zahvaljujući pritisku hrvatske diplomatije. Međutim, žalio se na nedostatak pomaka u slučaju porodica Tripković i Dabinović iz Dobrote kod Kotora, gde su se suočili sa problemima u vezi sa povratom imovine. Grlić Radman smatra da je rešenje ovih pitanja od suštinskog značaja pre nego što Crna Gora postane članica EU.
S druge strane, u Crnoj Gori se čini da zvanična vlast ne reaguje dovoljno snažno na pritiske iz Hrvatske. Mnogi smatraju da su poruke hrvatskog ministra inostranih poslova zapravo stari zahtevi s novim pritiscima. Kritičari ističu da crnogorski diplomati često priklanjaju svoja uvjerenja i politiku zahtevima iz Zagreba, što dovodi do osjećaja nedostatka nacionalnog ponosa i suvereniteta.
Profesor Spasoje Tomić je izrazio zabrinutost zbog toga kako se crnogorska vlada ponaša prema zahtevima Hrvatske. On smatra da bi moglo doći do ozbiljnih problema kada se otvore pitanja poput Prevlake ili ratne odštete logorašima u Morinju. Tomić naglašava da bi Crna Gora trebala da se bori za svoja prava i interese, umesto da podleže pritiscima iz susednih zemalja.
Razgovori između hrvatskih i crnogorskih zvaničnika ukazuju na kompleksnost odnosa između dve zemlje, koje su obeležene istorijskim tenzijama, ali i potrebom za saradnjom. Evropska unija postavlja visoke standarde za svoje članice, a rešavanje pitanja iz prošlosti može biti ključno za budući napredak Crne Gore.
Na kraju, pitanje koje se postavlja jeste koliko će Crna Gora biti spremna da se suoči sa svojim prošlim greškama i rešava otvorena pitanja kako bi postala punopravna članica Evropske unije. Čini se da su odnosi sa Hrvatskom veoma delikatni i da je potrebno mnogo više dijaloga i razumevanja, kako bi se izgradili stabilni temelji za budućnost obe zemlje u EU.
