Goran Tirnanić, državljanin Srbije koji živi u Beču, kažnjen je sa 1.200 evra od strane prekršajnog suda u Podgorici zbog podizanja tri prsta. Ova presuda izazvala je šok u javnosti, s obzirom na to da se očekivalo da će nova vlast u Crnoj Gori doneti promene u pravnom sistemu nakon pada režima Mila Đukanovića. Tirnanić je bio u situaciji kada je izašao iz automobila u mestu Beleveder, nedaleko od Cetinja, i bez reči podigao tri prsta, što je sud ocenio kao izazivanje nacionalne mržnje.
U obrazloženju presude, sudija Slavica Jovović je priznala da gest nije uvredljiv, ali je navela da je izazvao osećaj neprijatnosti među okupljenim građanima. Ova presuda je izazvala brojne komentare i kritike, a lider Slobodne Crne Gore, Vladislav Dajković, istakao je da se ovakvi postupci slični onima koji se dešavaju na Kosovu, gde su Srbi često kažnjavani zbog svog identiteta ili simbola.
Dajković je ukazao na to da su ovakve presude sramotne i da pokazuju političku pristrasnost crnogorskih sudova. On je naveo da se na Cetinju svakodnevno upućuju pretnje smrću srpskim političarima, ali da takve pretnje često ostaju nekažnjene ili se kažnjavaju sa minimalnim kaznama, što dodatno oslikava nepravdu u pravnom sistemu.
Presuda protiv Tirnanića podseća na slične slučajeve u Prištini, gde su Srbi takođe kažnjavani zbog izražavanja svog identiteta. Dajković je podsetio na slučaj Rista Jovanovića iz Podgorice, koji je osuđen na šest meseci zatvora jer je na Gazimestanu izgovorio „Kosovo je Srbija“. Takođe, trojica Nikšićana su provela skoro dva meseca u zatvoru zbog istih natpisa na tablicama. Ovi primeri ukazuju na to da se srpski narod u Crnoj Gori suočava sa sličnim pritiscima kao i u nekim drugim delovima regiona.
Dajković smatra da ova presuda nije samo pravna nepravda, već i jasan signal da se srpski narod u Crnoj Gori još uvek nije oslobodio pritisaka i diskriminacije. On je naglasio da postoje ministri u Vladi koji se pozivaju na demokratske vrednosti, ali da su u stvarnosti postignuća režima Mila Đukanovića i dalje prisutna i snažna. Sankcije Rusiji su ostale na snazi, članstvo u NATO se ne dovodi u pitanje, a priznanje tzv. države Kosovo se više ne pominje, što ukazuje na kontinuitet u politici.
Ova situacija stvara osećaj apatije među Srbima u Crnoj Gori, koji se suočavaju sa nepravdom, a mnogi se pitaju da li je borba za prava i identitet završena. Dajković je podsetio da borba nije završena 2020. godine, kada je došlo do promene vlasti, već da je potrebno nastaviti borbu za pravdu i prava srpskog naroda u Crnoj Gori.
U zaključku, slučaj Gorana Tirnanića predstavlja ozbiljno upozorenje o stanju ljudskih prava u Crnoj Gori. Ovaj incident ne samo što ukazuje na političku pristrasnost i nepravdu, već i na potrebu za daljim angažovanjem i borbom za prava svih građana, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Potrebno je raditi na jačanju institucija i pravnog sistema kako bi se obezbedila pravda i jednakost za sve građane Crne Gore.
