Učesnici druge „Ajvarijade“, koja je održana kod Beogradske kapije zahvaljujući udruženju „Višnja“ iz Niša, nisu se obazirali na kišu koja je padala tokom vikenda. Deset ekipa iz raznih krajeva Srbije takmičilo se u pripremi ovog omiljenog jesenjeg specijaliteta, a miris pečenih paprika, začina i dima sa roštilja širio se Tvrđavom, stvarajući jedinstvenu atmosferu.
Maja Sević, predsednica udruženja „Višnja“, istakla je da je ovaj kraj poznat po paprici, koja je ključni sastojak dobrog ajvara. „Trud koji uložite u pripremu, uz dobru atmosferu, čini razliku“, naglasila je Sević. Petar Arsenko, penzionisani profesor i član žirija, objasnio je da su prilikom ocenjivanja ajvara vrednovani gustina, uprženost i ukus, što su osnovni faktori koji definišu kvalitet ovog jela.
Ajvar se u Srbiji pravi prema različitim tradicijama, a razlike se najviše vide između južnih i severnih krajeva. Dok neki dodaju patlidžan kako bi dobili drugačiju teksturu, prava domaća đakonija priprema se isključivo od kvalitetne paprike. Ova manifestacija bila je prilika da se učesnice prisete starih vremena kada se ajvar pekao u crepulji, a so se tucala ručno. U tom ritualu okupljale su se žene iz sela da zajedno pripreme zimnicu, a taj proces nije bio samo priprema hrane, već i način povezivanja i građenja tradicije.
Ove godine, žene iz dva udruženja iz Malče i Oreovca doneli su svoje tajne recepte, obuhvatajući sve od klasičnog srpskog do makedonskog ajvara. Svaki ajvar se sprema s posebnom pažnjom i dodacima koji mogu uključivati vruće ulje, šećer, sirće ili čak crnu kafu, čime se postiže poseban ukus koji svaka domaćica želi da postigne.
Učešće na ovakvim manifestacijama ne predstavlja samo takmičenje, već i očuvanje tradicije i običaja. Ajvarijada je prilika da se mlade generacije upoznaju sa običajima svojih predaka, a istovremeno da se ojača zajedništvo među učesnicima. Mnogi posetioci su uživali u degustaciji raznih vrsta ajvara, a organizatori su pripremili i prateće sadržaje, kao što su radionice i prezentacije o pripremi ajvara.
Ova manifestacija takođe ima i značajan turistički potencijal, privlačeći posetioce iz drugih gradova i zemalja koji žele da uživaju u tradicionalnoj srpskoj kuhinji. Ajvar, kao simbol srpske gastronomije, postaje sve popularniji i van granica Srbije, što dodatno podstiče interesovanje za ovakve događaje.
U Nišu, tokom „Ajvarijade“, stvorena je jedinstvena atmosfera koja slavi ne samo ajvar, već i zajedništvo, tradiciju i kulturu. Ovakvi događaji doprinose očuvanju identiteta i običaja, a učesnici i posetioci se vraćaju kući obogaćeni novim iskustvima i znanjima. Kroz ovakve manifestacije, ajvar ne postaje samo kulinarski specijalitet, već i simbol okupljanja i zajedništva, koji će se prenositi s generacije na generaciju.
U ovom svetlu, „Ajvarijada“ predstavlja ne samo priliku za takmičenje, već i za očuvanje i promociju srpske tradicije i vrednosti. U svetlu sve većeg interesa za tradicionalnu hranu i kulturu, ovakvi događaji će i dalje igrati ključnu ulogu u povezivanju ljudi i jačanju lokalnih zajednica.
