Dritan Abazović, bivši premijer Crne Gore, zajedno sa Filipom Adžićem, nekadašnjim ministrom unutrašnjih poslova, saslušani su u Specijalnom policijskom odeljenju (SPO) u vezi sa dodelom počasnog crnogorskog državljanstva biznismenu s Kosova, Naseru Ramaju. Ova situacija se pojavila pred sam kraj mandata manjinske 43. Vlade, kada je Ramaj podneo zahtev za dobijanje državnog priznanja.
Pre desetak dana, Abazović i Adžić su odgovarali na pitanja službenika SPO-a o dokumentaciji koja je poslužila kao osnova za odobravanje Ramajeve aplikacije za crnogorsko državljanstvo. Bivši premijer je potvrdio da je dao izjavu u svojstvu građanina, ali nije želeo da komentariše detalje saslušanja. Sa druge strane, Adžić nije odgovarao na poruke novinara.
Specijalno državno tužilaštvo i SPO vode postupak kako bi istražili da li je došlo do zloupotrebe službenog položaja prilikom dodele počasnog državljanstva Ramaju. Odluka o dodeli ovog statusa zasnovana je na diskrecionom pravu, a prethodila joj je pozitivna procena Ministarstva finansija, kao i bezbednosna provera Agencije za nacionalnu bezbednost.
Naser Ramaj je 28. avgusta 2023. godine podneo zahtev za počasno državljanstvo pozivajući se na član 12 Zakona o crnogorskom državljanstvu. U svom zahtevu, naglasio je da je „veliki zaljubljenik u Crnu Goru, koju smatra svojom državom“. Međutim, njegovo ponašanje prema poreskim obavezama ukazuje na kontradiktornosti, jer je imao dugovanja prema državi.
Ramaj je osnivač dve kompanije, „Alart centar“ i „Nova gradnja“, od kojih se prva nalazila na „crnoj listi“ poreskih dužnika, dok je druga bila blokirana zbog duga od pola miliona evra. Ova činjenica postavlja pitanje kako je moguće da je Ramaj dobio počasno državljanstvo u trenutku kada su njegova preduzeća imala neizmirene obaveze prema državi. Prema zakonu, počasno državljanstvo je rezervisano za osobe čiji je prijem od posebnog značaja za Crnu Goru, što dodatno komplikuje situaciju.
Osim što postoje stroge procedure za dodelu crnogorskih pasoša, čini se da je Ramajev zahtev imao prioritet. Dok se mnogi zahtevi u MUP-u godinama ne rešavaju, njegov je rešen za samo dva meseca, što izaziva dodatna pitanja o transparentnosti i pravednosti procesa.
Uzimajući u obzir sve okolnosti, ova situacija otvara vrata za dalju analizu i istraživanje o tome kako se donose odluke u izvršnoj vlasti, posebno kada su u pitanju visoko kontorverzni slučajevi. Pravni okvir i etički standardi u donošenju takvih odluka moraju biti postavljeni na viši nivo kako bi se osigurala odgovornost i poverenje građana u institucije.
S obzirom na sve ove informacije, istražni postupak koji vodi Specijalno državno tužilaštvo i SPO može biti ključan za razumevanje eventualnih zloupotreba i nepravilnosti. U ovom trenutku, važno je pratiti razvoj situacije i obezbediti da svi uključeni budu odgovorni za svoje postupke.
S obzirom na važnost pitanja državnog identiteta i prava, kao i na značaj transparentnosti u donošenju odluka, ovaj slučaj može imati dalekosežne posledice po političku scenu Crne Gore. Javnost očekuje odgovore i akcije koje će osigurati da pravila i zakoni važe za sve, bez izuzetaka.
