U dubinama pećine Skerišoara u Rumuniji otkriven je jedan od najvećih podzemnih glečera na svetu, koji se prostire na površini koja odgovara otprilike 40 olimpijskih bazena. Ovaj glečer se formira već oko 13.000 godina, a unutar njega naučnici su pronašli drevni soj bakterija otpornih na 10 savremenih antibiotika, koji se obično koriste za lečenje različitih infekcija, uključujući one urinarne i tuberkulozu.
Iako trenutno nema dokaza da je ova bakterija štetna po ljude, istraživanje sugeriše da se otpornost na antibiotike razvijala prirodno, mnogo pre nego što su ovi lekovi uvedeni u medicinsku praksu. Kristina Purkarea, glavna autorka studije koja je objavljena u časopisu „Frontiers in Microbiology“, ističe da drevne bakterije mogu biti otporne na moderne antibiotike zbog evolutivnih pritisaka koji su se razvijali kroz milijune godina konkurencije među mikrobima.
Istraživan je soj nazvan „Psychrobacter SC65A.3“, koji pripada grupi psihrofila — mikroorganizama koji uspevaju u hladnim uslovima i ne predstavljaju opasnost za ljude. Uzorak ovog soja uzet je iz ledenog jezgra dubokog 25 metara, a deo koji je ispitivan potiče iz leda starog oko 5.000 godina. U laboratorijskim ispitivanjima ustanovljeno je da je soj otporan na 10 od ukupno 28 testiranih antibiotika, uključujući trimetoprim, klindamicin i metronidazol.
Naučnici upozoravaju da bi otapanje glečera moglo osloboditi drevne mikrobe, iako većina njih ne predstavlja opasnost. Ipak, ovo otkriće donosi i tračak nade. Analiza genoma pokazuje da bakterija poseduje gene koji bi mogli pomoći u razvoju novih antibiotika. Metju Holand sa Univerziteta Oksford ističe da je posebno interesantno to što ovaj mikroorganizam može lučiti molekule koje su sposobne da unište različite otporne, štetne bakterije.
U svetu u kojem se godišnje zabeleži gotovo pet miliona smrti povezanih sa antimikrobnom rezistencijom, naučnici se sve više okreću ekstremnim okruženjima poput glečera u potrazi za novim rešenjima. Ova istraživanja su od ključnog značaja, jer sve više bakterija razvija otpornost na postojeće antibiotike, što predstavlja ozbiljan problem za javno zdravstvo širom sveta.
Istraživanja poput ovog u Rumuniji doprinose razumevanju evolucije bakterija i njihovih otpornosti, što može otvoriti nove puteve za razvoj efikasnijih antibiotika. Kako se globalna kriza antimikrobne otpornosti pogoršava, važno je istraživati nova mesta i izvore koji bi mogli ponuditi rešenja za izazove sa kojima se suočavamo u medicini.
Otkriće ovog drevnog soja bakterija nije samo fascinantno s naučnog aspekta, već takođe postavlja pitanja o ekološkim promenama i uticaju klimatskih promena na mikrobiološki svet. Sa topljenjem glečera, dolazi do oslobađanja starih mikrobnih zajednica koje su se razvijale u izolovanim ekosistemima, a to može imati dalekosežne posledice za ekosisteme i ljudsko zdravlje.
Budućnost ovog istraživanja zavisi od nastavka ispitivanja i razumevanja kako se ovi mikroorganizmi razvijaju i kako mogu doprineti borbi protiv otpornosti na antibiotike. U tom smislu, rad naučnika poput Kristine Purkarea i Metjua Holanda predstavlja značajan korak napred u razumevanju kako priroda može pomoći u rešavanju problema koji je sve prisutniji u savremenom društvu. Ova otkrića mogu biti ključna za unapređenje zdravstvene zaštite i prevenciju infekcija koje su postale otporne na tradicionalne tretmane.
