Demokratska partija socijalista (DPS) je nedavno uputila više dopisa u Brisel, tražeći od evropskih zvaničnika da reaguju i spreče usvajanje zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) i unutrašnjim poslovima bez prethodnog upoznavanja poslanika i javnosti sa amandmanima. Ova tema je postavljena na poslednjoj sednici državnog parlamenta, koja je održana u petak, kada su se parlamentarna većina i opozicija dogovorili da ne glasaju o tim zakonima, već da zakažu novu sednicu za 6. mart kako bi se raspravljalo o predloženim izmenama.
Poslanici DPS-a su pre toga zapretili da će napustiti skupštinski Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu ukoliko dođe do glasanja o ovim zakonima. Šef parlamenta, Andrija Mandić, pohvalio je postignuti dogovor kao odgovoran potez većine, naglašavajući da bi bilo dobro da je slična odgovornost viđena i u prethodnim periodima. Opozicija je, s druge strane, istakla da ovaj dogovor nije pobeda nijedne partije, već principa, koji ima za cilj jačanje institucija sistema.
Izmene zakona o ANB-u i unutrašnjim poslovima predviđaju šira ovlašćenja za tajne službe, jaču zaštitu operativaca i tajnih saradnika, kao i obavezu periodičnih bezbednosnih provera za sve policijske službenike svakih pet godina. Predloženi set amandmana uključuje pitanja poligrafskog testiranja, bezbednosnih provera, gubitka policijskog zvanja i prekida radnog odnosa u policiji. Posebno važne promene se odnose na poligrafsko testiranje, koje može biti sprovedeno samo uz prethodnu pisanu saglasnost policajca, koji mora biti informisan o svrsi testiranja i svojim pravima, uključujući pravo na odbijanje testiranja bez pravnih posledica, osim u slučajevima koji se tiču pristupa tajnim podacima ili rada na poslovima organizovanog kriminala.
U vezi sa ovim zakonskim izmenama, 13. marta biće saslušan bivši predsednik i premijer Crne Gore, Milo Đukanović, na Anketnom odboru. Ovo saslušanje se odnosi na slučaj „Crne trojke“, koji istražuje postupke državnih organa u slučajevima politički motivisanih ubistava i napada na novinare od strane policajaca poznatih pod ovim imenom. Postojale su informacije da su ove jedinice bile zadužene za prebijanje političkih neistomišljenika tadašnje vlasti.
Amandmani na zakon predviđaju i proširenje bezbednosnih provera za policijske službenike, uključujući slučajeve kontakata sa članovima organizovanih kriminalnih grupa, nedobijanje bezbednosne dozvole za pristup tajnim informacijama, kao i pokretanje krivičnih postupaka za teška krivična dela i zloupotrebu službenih informacija. Takođe, predloženo je da policijski službenik trajno gubi svoje zvanje i ovlašćenja ukoliko se utvrdi postojanje određenih bezbednosnih smetnji.
Ovi zakonski zahtevi i izmene izazivaju brojne reakcije u javnosti, s obzirom na osetljivost pitanja bezbednosti i prava građana. U svetlu ovih dešavanja, važno je da se svi učesnici u političkom procesu fokusiraju na dijalog i saradnju kako bi se osiguralo da se zakoni donose u skladu sa demokratskim principima i uz punu transparentnost. Prava i sigurnost građana moraju biti prioritet, a zakonski okviri treba da budu jasni i razumljivi svima koji su uključeni u proces donošenja odluka.
U narednim sedmicama, pažnja javnosti biće usmerena na raspravu o ovim zakonskim izmenama, kao i na to kako će se dalje razvijati situacija u Crnoj Gori. Očekuje se da će se politička scena dodatno usložiti, a da će se stranke suočiti sa izazovima u pogledu komunikacije i saradnje. U tom kontekstu, važno je da sve strane ostanu otvorene za razgovor i spremne na kompromis, kako bi se osiguralo da građani Crne Gore imaju koristi od stabilnog i efikasnog sistema.
