Na srpskom tržištu finansijskog lizinga trenutno posluje 13 kompanija, od kojih su mnoge deo velikih međunarodnih finansijskih i bankarskih grupacija. Ove kompanije su prepoznatljivi lideri u regionu centralne i jugoistočne Evrope. Rastuće interesovanje za finansijski lizing potvrđuje podatak da su u poslednje dve godine osnovane četiri nove lizing kuće, što je dodatno pojačalo konkurenciju na tržištu i unapredilo kvalitet ponude za klijente.
Pozitivni trendovi u ovom sektoru vidljivi su kroz finansijske rezultate. Tokom 2024. godine, zabeležen je međugodišnji rast od 24 odsto, a preliminarni pokazatelji za 2025. godinu ukazuju na dvocifrene stope rasta. Ovi rezultati pokazuju da je lizing sve atraktivniji model finansiranja, kako za privredu, tako i za fizička lica, naročito u segmentima nabavke vozila, opreme i investicione imovine.
Međutim, Savet stranih investitora u Beloj knjizi za 2025. godinu ističe da regulatorni okvir lizing sektora nije značajno unapređen. Jedno od retkih poboljšanja je mogućnost elektronskog dostavljanja ovlašćenja za registraciju korisnicima lizinga putem Portala Agencije za privredne registre. Iako je ovaj korak pozitivan, postojeći sistem ne omogućava potpunu digitalizaciju procesa i komunikaciju sa tehničkim servisima.
Lizing kompanije su predložile savremenije tehničko rešenje koje je prihvaćeno od strane Agencije za privredne registre i Ministarstva privrede, a implementacija je trenutno u toku. Takođe, zabeleženi su pomaci u uključivanju finansijskog lizinga u državne podsticaje, kao što su uredbe Vlade Srbije koje se odnose na podršku malim i srednjim preduzećima prilikom nabavke opreme, u okviru kojih učestvuju i lizing kuće. Ipak, izostanak realizacije ovog programa u 2025. godini izazvao je zabrinutost među učesnicima na tržištu.
Uprkos snažnom rastu, sektor se suočava sa nizom sistemskih izazova. Jedan od ključnih problema je poreski tretman kamate u finansijskom lizingu, koja je i dalje predmet oporezivanja porezom na dodatu vrednost. Ova situacija stvara neravnopravan tržišni položaj u odnosu na kreditne poslove i usluge osiguranja koji su oslobođeni PDV-a.
Ovakav poreski okvir posebno pogađa klijente koji nisu u sistemu PDV-a, poput preduzetnika i manjih preduzeća, jer im PDV na kamatu predstavlja dodatni trošak. Lizing kompanije se suočavaju sa nepovoljnijim konkurentskim položajem zbog ovog opterećenja.
Problemi se javljaju i u domenu usklađenosti propisa koji regulišu finansijski lizing i obavezno osiguranje u saobraćaju, naročito u vezi sa pravom regresa Garantnog fonda Udruženja osiguravača Srbije. Dodatni izazov predstavlja i poreski tretman otpisa potraživanja prema fizičkim licima. Kada naplata nije moguća, lizing kuće i osiguravajuća društva su dužna da plate porez na dohodak građana od 20 odsto, što dodatno opterećuje poverioce.
Uprkos svim izazovima, finansijski rezultati lizing sektora ostali su snažni. Ukupna dobit celokupnog tržišta u 2024. godini iznosila je 1,8 milijardi dinara, što je za oko 475 miliona dinara više nego prethodne godine. Najveću dobit ostvario je Intesa Leasing iz Beograda, sa više od 500 miliona dinara, dok su iza njega OTP Leasing Srbija i UniCredit Leasing. Ovi rezultati potvrđuju da, uprkos regulatornim i poreskim preprekama, domaće lizing tržište nastavlja stabilan rast i zadržava značajnu ulogu u finansiranju privrede.
U zaključku, srpski sektor finansijskog lizinga pokazuje značajan potencijal za dalji rast, ali se suočava sa regulatornim i poreskim izazovima koji bi mogli ugroziti njegovu budućnost. Potrebne su dodatne reforme i poboljšanja u regulativi kako bi se stvorio povoljniji poslovni ambijent koji bi omogućio dalji razvoj ovog sektora.
