ZAGREB – Hrvatski analitičar Damir Novotni komentarisao je danas objavljenu prvu procenu skoka inflacije u martu na 4,8 odsto, istakavši da je na to najviše uticala cena energije zbog sukoba na Bliskom istoku. On je ukazao na to da ne treba smetnuti s uma ni domaće strukturne neravnoteže koje su, kako kaže, već tradicionalni uzročnici prilično tvrdokorne inflacije u zemlji.
„Domaća inflacija je posledica rasta plata i količine novca u opticaju, a manjka ponude na tržištu, pre svega manjka hrane. Na taj domaći problem možemo dodati eksterne šokove – rat Izraela i SAD-a protiv Irana koji utiče na rast cena u svim segmentima nabavnog lanca, od transporta nadalje, a ponajviše utiče na inflatorna očekivanja“, objašnjava Novotni.
On naglašava da su trenutne globalne tenzije dodatno pojačale inflaciju, jer su cene energenata, što uključuje gorivo i struju, porasle usled nesigurnosti na tržištu. Ove promene su se prelile i na troškove životnih namirnica, što dodatno otežava situaciju za prosečne građane. Novotni ističe da su visoke cene energenata jedan od ključnih faktora koji utiču na inflaciju, a njihovo povećanje se može povezati sa geopolitičkim napetostima.
Prema njegovim rečima, inflacija se ne može posmatrati izolovano, jer je povezana sa širokim spektrom ekonomskih faktora. „Jedan od glavnih uzroka inflacije u Hrvatskoj je i rast plata, koji je u određenim sektorima postao značajan, ali se mora uzeti u obzir i količina novca koja je u opticaju. Kako raste potražnja, a ponuda ne može da prati taj rast, dolazi do povećanja cena“, dodaje on.
Osim toga, Novotni smatra da su strukturalne neravnoteže, kao što su nedovoljna proizvodnja hrane i zavisnost od uvoza, ključni problemi koji dodatno komplikuju situaciju. Hrvatska se suočava sa izazovima u poljoprivredi, što utiče na dostupnost i cene osnovnih namirnica. „Manjak ponude hrane na tržištu dovodi do povećanja cena, a to se direktno odražava na životni standard građana“, ističe analitičar.
Vlada je pokušala da interveniše kako bi sprečila dalje rast cena, posebno kada je reč o gorivu. Međutim, Novotni smatra da su ovakve mere kratkoročne i da neće biti dovoljno da se suzbije inflacija. „Intervencija u cene goriva može doneti privremeno olakšanje, ali dugoročno će se pokazati kao nedovoljno efikasna. Potrebno je radikalnije pristupiti rešavanju strukturalnih problema“, naglašava on.
On takođe upozorava da bi inflatorna očekivanja mogla postati stabilna, što bi dodatno otežalo ekonomsku situaciju. „Kada ljudi počnu da očekuju stalni rast cena, to može stvoriti začarani krug u kojem se inflacija samo dodatno povećava“, objašnjava Novotni. U tom smislu, važno je da se stvore uslovi koji će omogućiti stabilniji rast cena, a to zahteva sveobuhvatnu ekonomsku strategiju.
U zaključku, analitičar naglašava da bi bilo korisno da se fokus stavi na povećanje proizvodnje i smanjenje zavisnosti od uvoza, kao i na rad na strukturama koje će omogućiti održiviji ekonomski rast. „Samo kroz takve mere možemo očekivati smanjenje inflacije i poboljšanje životnog standarda građana“, zaključuje Novotni.
S obzirom na trenutnu situaciju, vreme je ključno, a delovanje na ekonomsku stabilnost i inflaciju postaje hitno pitanje za vladu i institucije. Građani se suočavaju sa sve težim uslovima života, a mere koje se preduzimaju moraju biti brze i efikasne kako bi se obezbedila bolja budućnost.
