Negde duboko u srcu amazonske prašume, skrivena od savremenog sveta, nalazi se Vale do Javari – jedno od najizolovanijih mesta na planeti. Na prostoru nešto većem od Austrije, u toj zelenoj džungli živi oko šest hiljada domorodaca i više od četrnaest različitih plemena, od kojih mnoga nikada nisu imala kontakt sa spoljnim svetom. Samo sedam plemena ostvarilo je bilo kakvu vezu s modernom civilizacijom.
Ulazak u ovaj deo Brazila liči na povratak u prošlost. Tradicije i običaji koji se tamo neguju stotinama godina ostali su gotovo nepromenjeni. Dolina Javari, smeštena uz granicu s Peruom, smatra se jednim od najmanje istraženih područja na svetu, svojevrsnim reliktom prirode i ljudske autentičnosti.
Ovaj autohtoni rezervat, drugi po veličini u Brazilu, prostire se na oko 8.000 kvadratnih kilometara. Strancima je ulazak strogo zabranjen, ali fascinacija netaknutom prirodom i tajanstvenim plemenima često budi radoznalost koju je teško obuzdati. „Vale do Javari je jedan od poslednjih pravih bastiona iskonske divljine, ne samo Amazona, već i čitavog sveta“, kaže autor i istraživač Skot Volas, poznat po knjizi „The Unconquered: In Search of the Amazon’s Last Uncontacted Tribes“.
Iako deluje kao raj prirode, dolina je istovremeno i područje potpunog bezakonja. Lovokradice, ilegalni ribari i sekači drveća deluju gotovo nekažnjeno, a sukobi sa domorodačkim zajednicama često prerastaju u nasilje. Kada je 2001. godine osnovan rezervat, došlo je do otvorenih sukoba s lokalnim stanovništvom koje se protivilo ograničenjima. Ovaj region je i važna ruta krijumčara kokaina koji povezuje Brazil, Peru i Kolumbiju, pa su oružani incidenti česta pojava.
Jedno od retkih plemena koja su stupila u kontakt sa spoljnim svetom jeste Kanamari, koje živi uz reku Javari, blizu grada Atalaia do Norte. Njihov svakodnevni život zasniva se na lovu, ribolovu i sakupljanju manioke, ali ga sve češće narušavaju nasilni upadi i eksploatacija šume. Za njih, šuma nije samo dom, ona je majka, izvor svega što im treba za život. Zato se seča drveća i iscrpljivanje prirodnih resursa doživljavaju kao direktna pretnja opstanku plemena.
Suprotstavljanje naoružanim kriminalcima izuzetno je rizično i često tragično završava. Njihovi lukovi i strele ne mogu da pariraju modernom oružju. Ipak, Kanamari, koji sebe nazivaju tukuna, što znači „ljudi“, uspeli su da očuvaju svoj jezik, mitologiju i obrede uprkos svemu što nosi moderno doba.
Dolina Javari tako ostaje mesto kontrasta – raj prirode i pakao bezakonja, svet koji opstaje na granici između prošlosti i savremenosti. Ova izolovana regija, bogata biološkom raznolikošću, predstavlja izazov za očuvanje kako prirodnih resursa, tako i kulturne baštine domorodačkih naroda.
Očuvanje ovakvih prostora neophodno je za buduće generacije, kako bi se očuvala autentičnost i jedinstvenost ovih zajednica. Međutim, suočavajući se s pritiscima modernizacije i ekonomske eksploatacije, domoroci se bore za opstanak svojih tradicija i načina života.
U svetu koji se brzo menja, Vale do Javari pruža jedinstven uvid u način života koji je skoro nestao, i podseća nas na važnost očuvanja prirodnih i kulturnih resursa. Gledajući u budućnost, ključno je pronaći ravnotežu između zaštite ovih dragocenih ekosistema i osiguravanja prava domorodačkih zajednica, kako bi njihova bogata istorija i kultura mogli da opstanu i dalje.
