Nebojša Medojević, predsednik pokreta za promene (PzP), nedavno je izneo ozbiljne optužbe na račun politike Demokratske partije socijalista (DPS) i njenog lidera Mila Đukanovića, tvrdeći da dezintegracija Crne Gore nije slučajna, već rezultat dugogodišnje „veleizdajničke“ politike koja je državu gurnula u krizu. Medojević je istakao da je ova politika otvorila vrata spoljnom uticaju, koji sada preti nacionalnim interesima.
U svom obraćanju na društvenim mrežama, Medojević je poručio da je Đukanović formirao anti-srpsku i anti-pravoslavnu koaliciju radi održavanja vlasti kroz korupciju i lične interese. Ova koalicija, prema njegovim rečima, dovela je do slabljenja unutrašnje kohezije Crne Gore i jačanja nacionalističkih krugova u susednim zemljama. On ističe da su, dok se zidala distanca prema Srbiji, koja nema neprijateljske namere prema Crnoj Gori, otvoreni bokovi prema drugim državama i spoljnim akterima, koji sada čekaju priliku da ostvare svoje pretenzije.
Medojević naglašava da nova vlast ne prepoznaje dugoročne sigurnosne rizike i da su tektonski poremećaji međunarodnog poretka na Balkanu direktno povezani sa destabilizacijom Crne Gore. Dok se Crnogorci i Srbi međusobno svađaju, treće strane, uz podršku domaćih saveznika, realizuju svoje stare projekte i interese. Ova situacija, kako kaže, predstavlja ozbiljan izazov za stabilnost i mir u zemlji.
On smatra da je ključno pomirenje između crnogorskih Crnogoraca i crnogorskih Srba, ne samo za očuvanje mira i stabilnosti, već i za zaštitu vitalnih interesa države i njenog naroda. Prema Medojeviću, bez iskrenog dijaloga i zajedničkog političkog delovanja, Crna Gora će ostati ranjiva i podložna spoljnim pritiscima, dok unutrašnje podele dodatno osnažuju nestabilnost.
Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada je Crna Gora suočena s brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme i političke tenzije. Medojević je u pravu kada ukazuje na to da unutrašnje podele i sukobi između različitih etničkih i političkih grupa mogu dovesti do daljih problema i oslabiti mogućnost zemlje da se suoči s vanjskim pretnjama.
U kontekstu ovih dešavanja, važno je napomenuti da je stabilnost Balkana često bila podložna spoljnom uticaju. U poslednjim godinama, region je bio svedok porasta nacionalizma i etničkih tenzija, što dodatno komplikuje situaciju. Mnogi analitičari smatraju da je neophodno raditi na pomirenju i jačanju međusobnog poverenja između različitih zajednica, kako bi se obezbedila dugoročna stabilnost i mir.
Medojevićev poziv na dijalog između Crnogoraca i Srba može biti ključan korak ka izgradnji stabilnije i kohezivnije društvene strukture. U prošlosti su slični pokušaji pomirenja često nailazili na otpor, ali je važno da lideri shvate da je jedino zajedničko delovanje moguće rešenje za mnoge izazove s kojima se Crna Gora suočava.
U zaključku, Medojevićeve tvrdnje o dezintegraciji Crne Gore i spoljnom uticaju su ozbiljna upozorenja koja zahtevaju pažnju. S obzirom na trenutne političke okolnosti i izazove, važno je da se sve strane uključe u konstruktivan dijalog kako bi se obezbedila stabilnost i mir u zemlji. Bez toga, Crna Gora će se suočiti s daljnjim rizicima koji mogu ugroziti njen suverenitet i budućnost.
