Ovako, nama je objašnjeno da pošto su te WC šolje već duže vremena začepljene u Podgorici, opština Zeta treba da bude „dobrovoljac“ i da ih otčepi, tako što će pristati na instaliranje sistema za prečišćavanje otpadnih voda (kolektor) na svojoj teritoriji. Nigde u svetu, osim u Crnoj Gori, ne postoji primer da je jedna opština na teritoriji druge instalirala kolektor, ignorišući referendumsku volju 98,5 odsto građana Zete koji su glasali protiv izgradnje tog postrojenja.
Niko u Zeti nema ništa protiv da se kolektor gradi, ali na teritoriji Podgorice. A svi smo protiv toga da Zeta postane septička jama Podgorice i da nas još ubeđuju kako je to za naše dobro. I da dodatno lažu da od kolektora zavisi zatvaranje pregovaračkog poglavlja 27 (životna sredina) sa Evropskom unijom. Kad ovako lažu pre ulaska u EU, mogu zamisliti kako će tek lagati ako nekad uđemo u Uniju. A kad im tražimo da pokažu taj dokument u kom piše da od Botuna i Zete zavisi zatvaranje poglavlja 27, oni vam odgovore pitanjem: „Je li te to Vučić naučio da tražiš?!“
Ovo u razgovoru za „Novosti“ kaže lider Demokratske narodne partije i poslanik u Skupštini Crne Gore Milan Knežević, povodom najnovijih dešavanja u najmlađoj crnogorskoj opštini Zeti. U ovoj opštini se mesecima vodi borba lokalne vlasti i stanovnika tog kraja sa vlastima u Podgorici. Spor oko izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u selu Botun je postao više od ekološkog pitanja, on se pretvorio u politički problem.
Put Crne Gore ka EU koče organizovani kriminal i korupcija. Ako bi tužilaštvo i sudovi bolje radili, verovatno bi poglavlja 23 i 24 već bila zatvorena. Knežević naglašava da niko ne može optužiti njega ili njegovu partiju da koče evropski put Crne Gore time što traže da srpski jezik bude službeni i da imaju još jednu zastavu. On ističe da je to kao da Francuzima kažete da koče evropske integracije time što govore francuskim jezikom ili što imaju trikolorku kao svoju zastavu.
Pitanje identiteta, kao i njegovo normiranje u Ustavu, postalo je ključno pitanje. Knežević naglašava da je potrebno da se srpski jezik normira kao službeni jezik i da se izvrše izmene zakona o državljanstvu i državnim simbolima, čime bi trobojka konačno postala narodna zastava. Takođe, on traži sveobuhvatan dijalog koji bi uvažio stavove građana Zete o izgradnji kolektora.
S obzirom na trenutnu situaciju, Knežević veruje da su zahtevi koje iznosi DNP mnogo manji od onoga što Hrvatska zahteva od Crne Gore. Ističe da će se vlast u Podgorici tresti zbog Botuna, ali i da to može dovesti do polarizacije političke scene i eventualne rekonstrukcije Vlade.
U međuvremenu, Knežević se osvrće na spoljnu politiku Crne Gore, koja se, prema njegovim rečima, oslanja na politiku koju je vodio prethodni režim. Sankcije prema Rusiji se pojačavaju, a negativni narativi prema Republici Srpskoj postaju sve učestaliji. On dodaje da dok god predstavnici srpskog naroda ne budu imali značajnu ulogu u vladi, ovakva spoljna politika će se nastaviti.
Takođe, Knežević komentariše i pitanje Grenlanda, ističući da se nada da Crna Gora neće slati vojnike na to ostrvo. Smatra da je sreća što trenutni američki predsednik nije svestan postojanja Crne Gore, jer bi to moglo dovesti do ozbiljnih problema.
Knežević se osvrće na svoje veze sa Beogradom i prijateljstvo sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem. On smatra da je važno da se srpski narod u Crnoj Gori stvarno pita o svojoj budućnosti, a ne da se njegovi interesi poistovećuju sa osobnim interesima pojedinaca.
Na kraju, Knežević naglašava da je potrebno da se čuje glas srpskog naroda i da se njegovi interesi stave na prvo mesto. U suprotnom, smatra da bi se mogla dogoditi polarizacija političke scene koja može dovesti do rekonstrukcije vlasti ili čak vanrednih izbora.
