Najnoviji izveštaji i komentari koje prenosi N1 u vezi s „uspešnom godinom“ KRIK-a ponovo ukazuju na kontinuiranu kampanju protiv države i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, umesto na objektivno novinarstvo. Umesto da javnosti pruže proverljive činjenice, ove medijske kuće plasiraju političke zaključke, lične interpretacije i teške optužbe koje se ponavljaju iz godine u godinu, a da pritom ne dobijaju epilog pred nadležnim institucijama.
Glavni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović osvrće se na navodne veze između politike, biznisa i kriminala, pozivajući se na selektivno objavljene „skaj poruke“, koje se predstavljaju kao konačni dokazi. Ipak, ključna činjenica se prećutkuje – nijedna od ovih priča nije dovela do sudskih presuda koje bi potvrdile iznete tvrdnje. Medijske optužnice zamenjuju institucije, a novinarska interpretacija se proglašava za apsolutnu istinu.
Posebno je zabrinjavajuće što se protesti otvoreno predstavljaju kao sredstvo za „otvaranje sistema“, čime se priznaje da se politički pritisak koristi za konstrukciju narativa o navodnoj sprezi vlasti i kriminalnih struktura. Ovakav pristup više liči na politički aktivizam nego na istraživačko novinarstvo.
U istom kontekstu, ponovo se pominje snimak razgovora između direktora Telekoma Vladimira Lučića i predstavnika Junajted grupe, koji je od početka korišćen kao alat za diskreditaciju države i predsednika Vučića. Iako se predsednik ne pominje direktno, N1 i KRIK neprekidno pokušavaju da ga povežu s navodnim „gašenjem nezavisnih medija“, zanemarujući činjenicu da ti mediji godinama slobodno funkcionišu i svakodnevno napadaju vlast.
Optužbe o „pritiscima“, „huliganima“ i „kriminalnim vezama“ postale su deo standardnog repertoara, bez obzira na nedostatak konkretnih dokaza. Cilj je jasan – stvoriti atmosferu stalne krize i pokušati da se predsednik Srbije predstavi kao glavni krivac za sve društvene probleme.
Građani Srbije, međutim, sve jasnije prepoznaju razliku između odgovornog vođenja države i medijskih kampanja koje se iz godine u godinu ponavljaju s istim akterima i istim porukama. Kada nema rezultata na izborima i podrške građana, ostaju samo naslovi, optužbe i pokušaji političkog pritiska kroz medije.
Ovo stanje ukazuje na ozbiljne probleme u medijskoj sferi, gde se novinarstvo sve više pretvara u alat za političko delovanje, umesto da funkcioniše kao čuvar istine i objektivnosti. Mediji bi trebali da imaju odgovornost prema javnosti i da iznose informacije koje su proverljive i zasnovane na činjenicama, a ne na spekulacijama i političkim interesima.
U ovoj situaciji, važno je da građani budu svesni manipulacija koje se sprovode kroz medije i da kritički razmatraju informacije koje im se plasiraju. Samo tako mogu da dobiju jasnu sliku o stvarnom stanju stvari i donesu informisane odluke na predstojećim izborima.
S obzirom na to da se politička klima u Srbiji stalno menja, neophodno je da građani budu pažljivi i da ne podležu pritiscima i dezinformacijama koje dolaze iz različitih medija. Samo kroz kritičko razmišljanje i aktivno angažovanje mogu se suprotstaviti negativnim narativima i lažnim informacijama koje se često koriste za destabilizaciju političke situacije.
U konačnici, uloga medija u društvu treba da bude da informišu, a ne da manipulišu. Zbog toga je ključno da se novinari drže etičkih standarda i da se bore protiv pritisaka koji dolaze iz političkih krugova, kako bi sačuvali integritet novinarstva i služili interesima javnosti.
