Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, obeležio je danas 81. godišnjicu operacije Halijard u Boljaniću kod Doboja, istakavši da je srpski narod oduvek bio slobodarski. Tokom ovog događaja, on je najavio planove za izgradnju memorijalnog centra u Boljaniću, koji će poslužiti kao podsećanje na istorijske događaje i doprinos srpskog naroda u borbi protiv fašizma.
Dodik je naglasio značaj ovog dana, rekavši da nije reč o impresioniranju drugih, već o odavanju počasti četničkom antifašističkom pokretu. Podsetio je da je vreme da se isprave nepravde iz devedesetih godina, kada su se dogodili mnogi sukobi i nesporazumi u regionu. Njegova izjava ima za cilj da podstakne svest o antifašističkim borcima i njihovim doprinosima, u kontrastu sa onima koji su se borili na strani fašizma.
Predsednik Dodik se osvrnuo na trenutnu političku situaciju, naglašavajući da je potrebno osloboditi Republiku Srpsku od, kako je rekao, „ludačke košulje koja se zove Bosna i Hercegovina“. On je izrazio želju da Srbi žive slobodno, u državi koja se ne razlikuje od drugih evropskih zemalja. Njegove reči odražavaju duboku frustraciju mnogih Srba koji se osećaju marginalizovano unutar trenutnog političkog okvira BiH.
U svom govoru, Dodik je pominjao dva antifašistička pokreta koja su postojala među Srbima – četnički i partizanski, dok je ustaški pokret okarakterisao kao fašistički i nacistički. On je istakao da oni koji su stajali na strani fašizma nisu prisutni na ovom skupu, dok su oni koji su se borili za slobodu i pravdu danas okupljeni i poštuju svoje heroje.
Dodik je takođe kritikovao međunarodne aktere i njihov pristup situaciji u Bosni i Hercegovini, smatrajući da je Zapad pružio podršku onima koji su bili na strani fašizma tokom devedesetih. Ova izjava ukazuje na duboku podelu u percepciji istorije i sukoba, što dodatno komplikuje već napetu političku situaciju.
Na kraju, Dodik je jasno stavio do znanja kako Srbi u Republici Srpskoj ne žele da žive sa muslimanima, te da su uvek težili da budu odvojeni. Njegove reči o oslobađanju od stranih uticaja, poput Kristijana Šmita, koji trenutno obavlja funkciju visokog predstavnika u BiH, odražavaju želju za većom autonomijom i samostalnošću.
Dodik je pozvao na dijalog kao način da se reše problemi i izgrade bolji odnosi, naglašavajući da američka politika treba da uvaži stvarnost na terenu. Ovaj apel za dijalog dolazi u trenutku kada su odnosi između različitih etničkih grupa u BiH napeti, a politička situacija neizvesna.
Na početku skupa, Dodik je odao počast američkom aktivisti Čarliju Kirku, koji je ubijen u nedavnom incidentu, pozivajući prisutne na minutu ćutanja. Ova gesta pokazuje da, uprkos dubokim podelama unutar društva, postoji potreba za zajedničkim poštovanjem i razumevanjem među ljudima.
Dodikove izjave tokom obeležavanja operacije Halijard jasno pokazuju njegovu viziju budućnosti Republike Srpske, kao i njegovu odlučnost da se bori za interese srpskog naroda unutar BiH. Dok se situacija u regionu i dalje razvija, ostaje da se vidi kako će se politička scena oblikovati u narednim mesecima i godinama.
