Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je pred obeležavanje 33. godišnjice zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu da je taj događaj rezultat izdajničke politike muslimanskih političara. On je naglasio da su tog 3. maja mladi vojnici JNA, koji su verovali da odlaze u mirnu situaciju, zapravo postali žrtve izdaje. „Verovali su u dogovor, a dočekale su ih izdaja i smrt“, rekao je Dodik, ukazujući na tragediju koja se dogodila.
Dodik je podsetio da je prvi metak u Bosni i Hercegovini ispalio musliman u Sarajevu, a prva žrtva bio je Srbin. On je istakao da su Srbi želeli mir, dok su Bošnjaci taj dan, 1. mart, slavili kao početak rata. Prema njegovim rečima, mržnja koja je povukla oroz ostala je prisutna i do danas. Dodik smatra da su Srbi za muslimane korisni samo kada služe njihovim interesima, a kada više nisu potrebni, završavaju na „giljotini“.
On je dodao da je zločin u Dobrovoljačkoj ulici bio rezultat planskog napada, a ne obične borbe. „Četrdeset pet mladića izgubilo je život ne zato što su napadali, već zato što su verovali u dogovor sa muslimanskim vođstvom“, napisao je Dodik na društvenoj mreži Iks. Ovaj događaj je, po njemu, postao lekcija za Srbe da reč muslimanskih političara nema vrednost.
Dodik je naglasio da ubijeni vojnici nisu bili u borbi, već su stradali na izlazu iz grada koji su čuvali, i opisao je događaj kao masakr. On je ukazao na to da zločinci nikada nisu odgovarali za svoje postupke. „Dobrovoljačka nije samo rana, ona je ogledalo našeg društva“, rekao je Dodik, naglašavajući da se ni danas ne oseća kajanje za učinjene zločine.
On je dodao da je Sarajevo, umesto da se pokloni žrtvama, često slavilo taj dan kao pobedu. „Kada društvo ne prepozna zločin, ono ga zapravo ponavlja. Danas, 33 godine kasnije, zločinci su heroji, a ubijeni su nepostojeći u kolektivnoj svesti Sarajeva“, rekao je Dodik. On je istakao da Republika Srpska nikada neće zaboraviti svoje sinove, njihove uniforme i majke.
Dodik je poručio da se sećanje na te događaje ne gubi i da opominje. „Ne tražimo osvetu. Tražimo istinu i pravdu, jer ona još nije stigla“, naglasio je. On je istovremeno pozvao sve narode i institucije u regionu da se suoče sa sopstvenom prošlošću. „Dobrovoljačka nije samo rana, ona je ogledalo. Neka svaka država pogleda u to ogledalo i vidi ko je tog dana branio čast, a ko je pucao u leđa“, rekao je Dodik.
Na taj način, Dodik je postavio pitanje odgovornosti i pravde, naglašavajući da istorija, kad već sud nije, može doneti presudu. Njegove reči oslikavaju duboke podele koje i dalje postoje u regionu, kao i potrebu za razumevanjem i pomirenjem, koje se često čini nedostižnim. Ovaj događaj iz 1992. godine ostaje aktivna tema rasprava i refleksije, kako među političarima, tako i među građanima, dok se sećanja na prošlost i dalje prepliću sa savremenim izazovima.
