Nedelja dodele Nobelovih nagrada započela je proglašenjem dobitnika u oblasti medicine. Ove godine, laureati su Meri Brankov, Fred Ramsdel i Šimon Sakaguči, priznati za otkriće periferne imunološke tolerancije koja sprečava imuni sistem da napada zdrava tkiva. Njihova istraživanja su ključna za razumevanje kako imuni sistem funkcioniše i zašto ne oboljevamo od autoimunih bolesti.
Imuni sistem je od suštinske važnosti za zaštitu organizma od različitih mikroba. S obzirom na to da su mnogi od tih mikroba evoluirali tako da liče na ljudske ćelije, imuni sistem mora biti sposoban da razlikuje šta treba da napadne, a šta da sačuva. Ove godine, dobitnici su identifikovali ključne aktere u imunološkom odgovoru – regulatorne T ćelije, koje igraju vitalnu ulogu u sprečavanju imunih ćelija da napadnu sopstveno telo.
Otkrića ovog trojca postavila su temelje za istraživanje periferne imunološke tolerancije. Pre nego što je Šimon Sakaguči 1995. godine otkrio ove ćelije, većina naučnika verovala je da se imunološka tolerancija razvija isključivo kroz proces centralne tolerancije u timusu. Sakaguči je pokazao da je imuni sistem mnogo složeniji nego što se ranije mislilo, otkrivši novu klasu imunih ćelija koje štite telo od autoimunih bolesti.
Meri Brankov i Fred Ramsdel su nastavili da istražuju ovu temu početkom 2000-ih, fokusirajući se na određenu vrstu miševa koja je bila posebno podložna autoimunim bolestima. Otkriće mutacije u genu Foxp3, koji upravlja razvojem regulatornih T ćelija, dovelo je do razumevanja ozbiljnog autoimunog oboljenja poznatog kao IPEX, koje se javlja usled mutacija u ljudskom ekvivalentu ovog gena.
Sakaguči je 2003. godine povezao svoja istraživanja iz devedesetih sa onim što su Brankov i Ramsdel otkrili. Njihov zajednički rad doprineo je razumevanju kako gen Foxp3 reguliše razvoj regulatornih T ćelija, što je od suštinske važnosti za očuvanje imunološke ravnoteže u telu.
Ova otkrića nisu samo teoretski značajna; ona su otvorila novo polje istraživanja koje može dovesti do novih terapija za lečenje raka i autoimunih bolesti. Takođe, može se očekivati poboljšanje u transplantaciji organa, što je izazov koji je do sada bio teško savladati. Mnoge od ovih terapija su trenutno u fazi kliničkih ispitivanja.
Tomas Perlman, sekretar medicinskog komiteta, naglasio je da je razgovarao sa Sakagučijem nakon objavljivanja nagrade, i da je on bio izuzetno zahvalan. Zbog vremenske razlike, još nije imao priliku da stupi u kontakt sa Brankovom i Ramsdelom. Brankov je programski menadžer u Institutu za sistemsku biologiju u Sijetlu, dok je Ramsdel suosnivač biotehnološke kompanije Sonoma Biotherapeutics u San Francisku.
Nobelova nagrada uključuje novčani iznos od 11 miliona švedskih kruna, što je otprilike 1 milion dolara. Ova nagrada se dodeljuje u znak priznanja za značajne doprinose nauci i ljudskoj dobrobiti.
U prethodnim godinama, Nobelove nagrade u oblasti medicine dodeljene su za razne važne doprinose. Na primer, prošle godine nagradu su dobili Viktor Ambros i Geri Ruvkun za otkriće mikroRNK, dok su 2023. godine nagradu dobili Katalin Kariki i Dru Vajsman za rad na vakcinama zasnovanim na glasničkoj RNK, ključnom alatku u borbi protiv kovida-19.
Ove nagrade ne samo da prepoznaju izuzetne naučne doprinose, već takođe podstiču dalja istraživanja koja mogu promeniti način na koji razumemo i lečimo različite bolesti. Otkrića laureata ove godine ističu važnost istraživanja u oblasti imunologije i potencijal koji ona ima za unapređenje zdravlja čovečanstva.
