Visoko u švajcarskim Alpima, na ivici strmih litica, smešteno je srednjovekovno selo Miren, koje je decenijama bilo gotovo izolovano od sveta. Međutim, poslednjih godina situacija se značajno promenila zahvaljujući novoj žičari Šiltorn, koja je trenutno najstrmija na svetu. Ova žičara omogućava posetiocima da dođu do Mirena, planinskog dragulja sa oko 430 stanovnika, za svega četiri minuta, uz savladavanje visinske razlike od 775 metara.
Ranije, put do Mirena podrazumevao je sate pešačenja ili vožnju uskom planinskom železnicom. Automobili i danas nemaju pristup ovom mestu, ali moderna tehnologija omogućila je brzu vezu sa dolinom, pružajući spektakularne poglede na alpske vrhove. Putovanje obično počinje vožnjom vozom od Ženeve do Lauterbrunena, a zatim dolaskom na polaznu stanicu žičare u Stechelbergu. Vožnja staklenom kabinom uz gotovo vertikalnu stenu Mirenfluha je toliko mirna da se ekstremni nagib od 159,4 odsto jedva primeti, sve dok pritisak u ušima ne podseti putnike koliko brzo penju.
Miren potiče iz 13. veka i nalazi se na prirodnoj terasi na 1.638 metara nadmorske visine, podno vrha Šilthorn. Zbog nepristupačnog položaja, selo nikada nije bilo povezano putem, što je značajno uticalo na svakodnevicu njegovih stanovnika. „Mnogima se čini čudno što se do škole ide žičarom, ali meni je to bilo sasvim normalno“, objašnjava Mišel Abeglen, rođeni stanovnik Mirena. „Kada nam zatreba lekar, zubar ili frizer, moramo da se spustimo u dolinu, gde su parkirani naši automobili.“ Ova izolovanost stvorila je čvrstu i povezanu zajednicu, gde gotovo svi poznaju jedni druge, a neki turisti koji se stalno vraćaju postali su kao domaći.
Miren je idealno mesto za istraživanje pešice. Ulice su ispunjene prijatnim pansionima, tradicionalnim restoranima sa alpskim specijalitetima i suvenirnicama. Posebno se izdvaja hotel Miren Palas iz 1874. godine, nekada omiljeno mesto slavnih skijaša i holivudskih zvezda. Iako je malo, Miren ima značajno mesto u istoriji zimskih sportova. Krajem 19. veka, britanski skijaši su otkrili ovo mesto, što je zauvek promenilo sudbinu sela. „Moj pradeda Henri Lun prvi put je došao ovde 1890-ih i bio je očaran lepotom koja ostavlja bez daha“, priča Bernard Lun. Njegov deda Arnold Lun je 1922. godine organizovao prve slalomske skijaške trke na svetu, a ubrzo su osnovani skijaški klub Kandahar i prva škola skijanja u Švajcarskoj.
Danas se u okolnim planinama može uživati u 54 kilometra uređenih staza, a u dobrim uslovima moguće je spustiti se na skijama čak 16 kilometara, od vrha Šilthorna do dna doline. „Kafa na vrhu, pa spust sa porodicom i prijateljima, tako izgledaju moje zimske radosti“, kaže Alan Remsi, koji u Mirenu živi više od 25 godina i učestvuje u organizaciji čuvene trke International Inferno, najveće amaterske skijaške manifestacije na svetu.
Miren ne živi samo zimi. Tokom leta, ovo područje privlači ljubitelje paraglajdinga, planinarenja i netaknute prirode. Pogledi se pružaju ka strmim liticama, tirkiznim jezerima i vodopadima, dok staze prolaze kroz cvetne livade na kojima pasu ovce. „Planine su poput platna koje se stalno menja“, kaže Belinda Bihler, koja je ceo život provela u Mirenu. Njena poruka posetiocima je jasna: izađite na staze i prepustite se tišini i svežem vazduhu.
Julia Lun, vodič planinarskih tura, ističe da ljudi ne dolaze u Miren zbog kupovine ili gradske vreve, već da dožive jednostavne stvari – hodanje, skijanje ili samo uživanje u pogledu. Poseban doživljaj predstavlja i sankanje niz trokilometarsku stazu Bob Čejs, poznatu iz filma o Džejmsu Bondu „U službi njenog veličanstva“, koja vraća osmeh i odraslima.
„Kao dete nisam shvatala koliko sam imala sreće što sam ovde odrasla“, priznaje Bihler. „Tek kada sam putovala i vratila se, shvatila sam koliko je Miren poseban. Često ostanem bez reči kada se probudim i pogledam oko sebe, jer postoje mesta koja se ne mogu opisati, već samo doživeti.“ Čak i kratak boravak u Mirenu dovoljan je da se razume zašto ovo mesto ostaje urezano u sećanje.
