Prema najnovijoj analizi Boston Consulting Group (BCG), očekuje se da će do 2035. godine u velikim gradovima širom sveta cirkulirati najmanje 700 hiljada, a moguće i do tri miliona potpuno autonomnih robotaksija. Ova transformacija u transportnom sektoru može značajno promeniti način na koji ljudi koriste usluge prevoza, a takođe će uticati na ekonomiju, infrastrukturu i svakodnevni život građana.
Autonomna vozila, koja su već u fazi testiranja u mnogim gradovima, nude brojne prednosti u odnosu na tradicionalne taksije i ride-hailing usluge. Jedna od ključnih prednosti je smanjenje troškova vožnje. Analiza BCG-a sugeriše da će na nekim tržištima cene vožnje robotaksijima biti niže od trenutnih cena klasičnih taksija i usluga poput Ubera ili Lyft-a. Ovo bi moglo privući veliki broj putnika, posebno u urbanim sredinama gde su troškovi prevoza često visoki.
Osim ekonomskih prednosti, autonomna vozila takođe donose i ekološke koristi. S obzirom na to da se većina ovih vozila razvija kao električna, očekuje se da će smanjiti emisije štetnih gasova i doprineti smanjenju zagađenja u gradovima. U kombinaciji sa strategijama održivog urbanog planiranja, autonomna vozila mogu igrati ključnu ulogu u stvaranju čistijih i zdravijih životnih sredina.
Međutim, prelazak na autonomni transport nije bez izazova. Postoje brojna pitanja vezana za regulaciju, sigurnost i etiku. Regulatori će morati da se suoče sa pitanjima odgovornosti u slučaju nesreća, kao i da postave jasne smernice za testiranje i korišćenje ovih vozila na javnim putevima. Takođe, pitanje privatnosti podataka i bezbednosti informacija postaje sve važnije kako se tehnologija razvija. Građani će morati da imaju poverenja u to da će njihovi podaci biti zaštićeni i da će autonomna vozila raditi u njihovom najboljem interesu.
Još jedan važan aspekt ove promene je uticaj na tržište rada. Sa porastom autonomnih vozila, očekuje se smanjenje potražnje za vozačima taksija i drugih prevoznih usluga. To može dovesti do gubitka radnih mesta, a takođe će zahtevati prekvalifikaciju radnika koji su trenutno zaposleni u industriji prevoza. U tom kontekstu, važno je da vlade i kompanije razviju strategije za podršku radnicima u prelaznom periodu.
Unatoč ovim izazovima, potencijalne prednosti autonomnih robotaksija su ogromne. Gradovi bi mogli postati efikasniji u upravljanju saobraćajem, smanjujući gužve i vreme putovanja. Takođe, autonomna vozila mogu poboljšati pristup prevozu za starije osobe i ljude sa invaliditetom, čime se povećava inkluzivnost u urbanim sredinama.
U zaključku, analiza BCG-a naglašava da je budućnost prevoza u velikim gradovima na prekretnici. Autonomna vozila imaju potencijal da transformišu način na koji se ljudi kreću, sa brojnim ekonomskim, ekološkim i društvenim prednostima. Međutim, kako bi se ostvarile ove prednosti, neophodno je da se prevaziđu izazovi vezani za regulaciju, sigurnost i tržište rada. Samo kroz zajednički rad vlada, industrije i zajednica možemo osigurati da prelazak na autonomni transport bude koristan za sve građane. U narednim godinama, pažnja će biti usmerena na to kako će se ove tehnologije razvijati i kako će oblikovati naš svakodnevni život.
