Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević izjavila je danas da je Danska tokom svog programa podrške u oblasti upravljanja migracijama u regionu Zapadnog Balkana uložila više od 15 miliona evra. Ova suma je deo šireg napora da se poboljša situacija sa izbeglicama i migrantima. Do prvog juna ove godine, 36 izbeglih lica se vratilo u svoje zemlje porekla putem Programa za potpomognuti dobrovoljni povratak i reintegraciju (AVRR).
Stanisavljevićeva je istakla da je prošle godine, zahvaljujući ovom programu, 103 lica uspelo da se vrati u svoje matične zemlje. U kontekstu migracija, ona je naglasila da mali broj migranata koji prolaze kroz Srbiju podnosi zahtev za azil, što Srbiju čini tranzitnom zemljom. Ova situacija ukazuje na to da mnogi migranti ne planiraju da ostanu u Srbiji, već je koriste kao stepenicu ka drugim destinacijama.
U svom obraćanju, Stanisavljevićeva je naglasila važnost humanog pristupa prema migrantima. „Imajući u vidu da smo želeli da omogućimo human pristup i informisanost svih migranata, dali smo podršku asistiranom dobrovoljnom povratku i integraciji“, rekla je. Ovaj program omogućava migrantom da se vrate u svoje zemlje porekla uz podršku, što uključuje ne samo transport, već i različite oblike reintegracije.
Asistirani dobrovoljni povratak podrazumeva niz aktivnosti koje pomažu migrantima da se lakše prilagode životu u zemlji iz koje su potekli. Stanisavljevićeva je naglasila da se u većini slučajeva pruža reintegracijski paket koji uključuje podršku iz zemlje porekla. Ova vrsta pomoći može uključivati obuku, finansijsku pomoć ili druge resurse koji su potrebni za uspešnu reintegraciju.
Prema njenim rečima, program je osmišljen tako da osigura da se migranti ne suočavaju sa dodatnim teškoćama prilikom povratka, što može biti ključno za njihovu budućnost. Stanisavljevićeva je dodala da je važno raditi na informisanju migranata o njihovim pravima i mogućnostima, kako bi mogli doneti informisane odluke o svom statusu.
Takođe, komesarka je ukazala na to da je saradnja sa Danskom bila od velike važnosti za Srbiju, posebno u kontekstu unapređenja migracione politike. Ovakvi programi podrške su od suštinskog značaja za stabilnost i bezbednost regiona.
S obzirom na trenutnu situaciju u svetu, koja se karakteriše povećanim brojem migranata i izbeglica, ovakvi napori postaju sve važniji. Stanisavljevićeva je naglasila da je potrebno nastaviti sa radom na jačanju kapaciteta za upravljanje migracijama, kao i na pružanju humanitarne pomoći onima kojima je potrebna.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se očekuje da će se broj migranata povećati tokom letnjih meseci, što dodatno naglašava potrebu za efikasnim sistemima podrške. Srbija, kao tranzitna zemlja, suočava se s izazovima koji su povezani sa migracijama, uključujući humanitarne, socijalne i ekonomske aspekte.
Stanisavljevićeva je pozvala na dalju saradnju između zemalja regiona, kako bi se osiguralo da se migranti tretiraju dostojanstveno i ljudski, bez obzira na to gde se nalaze. Ona je takođe naglasila važnost uključivanja lokalnih zajednica u proces reintegracije, kako bi se stvorili uslovi za uspešan povratak i život izbeglica i migranata u svojim zemljama.
Na kraju, komesarka je izrazila nadu da će se ovakvi programi nastaviti i u budućnosti, kako bi se dodatno unapredila situacija sa migracijama u regionu Zapadnog Balkana i kako bi se obezbedili bolji uslovi za sve koji su pogođeni ovim pitanjem.
