U Beranama, inspektori policije su 12. novembra 2025. godine ušli u konak manastira Đurđevi stupovi i uručili mitropolitu budimljansko-nikšićkom Metodiju rešenje o privremenom oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću, poznatom kao četnički komandant. Ova akcija izazvala je brojne reakcije u javnosti i među lokalnim stanovništvom.
Pavle Đurišić je bio istaknuta figura tokom Drugog svetskog rata, poznat po svojim vojnim operacijama i kontroverznim postupcima. Njegov spomenik u Beranama postavljen je kao simbol sećanja na njegovu ulogu u tom periodu, ali je i predmet rasprava o njegovom nasleđu. Mnogi ga smatraju herojem, dok drugi ističu njegove zločine i ulogu u etničkim sukobima.
Oduzimanje spomenika dolazi u kontekstu šireg trenda u regionu, gde se preispituju istorijski narativi i simboli koji su vezani za ratove devedesetih. Ova politika pamćenja je posebno osetljiva u Crnoj Gori, gde su različite etničke grupe često u sukobu oko istorijskih figura i događaja. Akcije poput ove često dovode do tenzija između različitih zajednica i pokreću pitanja identiteta i nacionalnog ponosa.
Mitropolit Metodije je izjavio da je spomenik deo kulturnog nasleđa i da njegovo uklanjanje može imati dugoročne posledice na identitet lokalne zajednice. On je naglasio da je važno čuvati istoriju, kako bi se buduće generacije mogle poučiti o prošlim događajima. S druge strane, kritičari smatraju da spomenici poput ovog doprinose glorifikaciji ratnih zločinaca i da je njihovo uklanjanje nužno za izgradnju mira i pomirenja.
Pored toga, oduzimanje spomenika izazvalo je proteste među pristalicama Đurišića, koji smatraju da se na taj način negira deo njihove istorije. Oni su organizovali demonstracije ispred manastira Đurđevi stupovi, zahtevajući povratak spomenika i ističući da se mora poštovati pravo na sećanje.
Policija je, s druge strane, navela da je postupila prema zakonskim propisima i da je odluka o privremenom oduzimanju spomenika doneta na osnovu odluke nadležnih organa. Ova situacija je dodatno zakomplikovana političkim kontekstom u Crnoj Gori, gde se različite stranke bore za prevlast i često koriste istorijske teme u svojoj retorici.
Istorija Crne Gore je složena i višeslojna, a događaji iz prošlosti ostavljaju duboke tragove na savremeno društvo. Odluka o privremenom oduzimanju spomenika Pavlu Đurišiću može se posmatrati kao deo šireg procesa suočavanja s prošlošću, ali i kao izazov za jedinstvo i pomirenje unutar različitih etničkih zajednica.
U tom smislu, važno je napomenuti da se ovakve odluke ne donose lako i da često zahtevaju široku debatu unutar društva. Različiti glasovi i mišljenja treba da budu uključeni u proces donošenja odluka, kako bi se izbegle tenzije i sukobi. Kroz dijalog i otvorenu komunikaciju, moguće je doći do rešenja koja će biti prihvatljiva za sve strane.
U zaključku, situacija oko spomenika Pavlu Đurišiću u Beranama je simbol šireg problema u regionu vezanog za sećanje, identitet i pomirenje. Ova tema zahteva pažnju i odgovornost svih aktera, kako bi se izgradila budućnost zasnovana na razumevanju i poštovanju različitosti. Samo kroz zajednički rad na razumevanju prošlosti možemo stvoriti bolju i pravedniju budućnost za sve.
