Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milica Đurđević Stamenkovski, izjavila je da je Srbija jedna od samo četiri zemlje u Evropi koja je ove godine vanredno povećala minimalnu zaradu. Cilj ovog povećanja je da minimalna plata pokrije minimalnu potrošačku korpu, a sa novim povećanjem, koje će stupiti na snagu 1. oktobra, minimalac će iznositi 500 evra. Ova vest je posebno značajna za radnike sa najnižim primanjima, a ministarka je najavila da će u avgustu biti održana nova runda pregovora kako bi se postigao dogovor o daljem povećanju minimalne zarade od 1. januara 2026. godine.
Đurđević Stamenkovski je naglasila da će, ukoliko dođe do novog povećanja, minimalna zarada premašiti potrebe minimalne potrošačke korpe za 111,5 procenata. Takođe, istakla je da je Vlada Srbije pažljivo pratila ekonomske potrebe radnika i građana, s obzirom na to da su cene osnovnih životnih namirnica porasle. Ona je dodala da je povećanje minimalne zarade logičan korak, s obzirom na kontrolisanu inflaciju i projekcije rasta.
Ministarka je istakla da je Srbija jedina zemlja izvan Evropske unije koja je pribegla ovakvoj meri vanrednog povećanja, uz to što su istu meru primenile i Nemačka, Portugalija i Francuska. Naglasila je da je povećanje minimalne zarade rezultat domaćinskog odnosa i razumevanja poslodavaca, koji su, prema njenim rečima, uvažili interese radnika. Iako je najveći teret ovog povećanja na privatnom sektoru, istakla je da se u državnom sektoru oko 7.000 do 8.000 radnika zapošljava po minimalnoj ceni.
Đurđević Stamenkovski je kazala da su sindikati prethodnih godina tražili vanredno povećanje minimalca, a da je ovim povećanjem Vlada izašla u susret tim zahtevima. Takođe, najavila je paket mera podrške za poslodavce koji će se primeniti od 1. januara 2026. godine, što bi trebalo da dodatno olakša poslovanje i prihodovanje firmi. Povećaće se neoporezivi deo, čime će se smanjiti troškovi poslodavaca, a Vlada planira da dodatno podstiče zapošljavanje kroz razne programe.
Pre deset godina, više od pola miliona radnika primalo je minimalnu zaradu, dok danas taj broj iznosi oko 90.000. Ministarka je ukazala na činjenicu da u Srbiji nema previše nezaposlenih koji žele da rade, a da neki od onih koji su registrovani kao nezaposleni zapravo ne žele da prihvate posao.
Ministarstvo, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, sprovodi različite programe, uključujući pilot projekat „Garancije za mlade“, koji ima za cilj da mladima pomogne u pronalaženju posla ili dobijanju adekvatne edukacije ili prekvalifikacije. „Kada završite školu ili fakultet, ne znači da ste spremni da radite. Potrebno je praktično znanje, a država treba da obezbedi to onima koji žele da rade“, naglasila je ministarka.
Takođe, ministarka je istakla da se nude subvencije za samozapošljavanje, koje mogu pomoći preduzetnicima da pokriju doprinose u prvoj godini poslovanja. U 90% slučajeva, oni koji su dobili subvencije uspeli su da zadrže svoje poslove u prvoj godini, što je često izazovno. Osobe sa invaliditetom takođe imaju pristup dodatnim subvencijama za samozapošljavanje.
U zaključku, povećanje minimalne zarade i planovi za podršku poslodavcima i radnicima predstavljaju deo šire strategije Vlade Srbije da unapredi ekonomske uslove i smanji nezaposlenost. Kroz različite mere i programe, ciljevi su jasno postavljeni ka poboljšanju životnog standarda građana i osiguranju stabilnosti na tržištu rada.
