Đukanović, bivši predsednik Crne Gore, odlučio je da ne prisustvuje sednici Anketnog odbora koja je zakazana za danas. Na ovoj sednici trebalo je da bude saslušan u vezi sa prikupljanjem informacija o postupanjima državnih organa i drugih subjekata u slučajevima politički motivisanih ubistava, napadima na novinare i delovanju „crnih trojki“. Odbor je osnovan kako bi se razjasnili neki od mračnijih trenutaka u političkoj istoriji Crne Gore od uvođenja višestranačja do danas.
Đukanović je u svom dopisu, koji je uputio predsedniku odbora Andriji Nikoliću, naveo da je već više puta iznosio svoje stavove o temama koje su inspirisale formiranje ovog odbora. On je istakao da je svoja razmišljanja o najtežim pitanjima, kao što je ubistvo novinara Duška Jovanovića, iznosio i na plenarnoj sednici Parlamenta, te da nema šta novo da doda. Đukanović je izrazio uverenje da su njegovi odgovori dostupni članovima Anketnog odbora i zainteresovanim poslanicima u arhivi Parlamenta.
U dopisu je istakao da je Anketni odbor, umesto da služi kao forum za razjašnjavanje nedovoljno rasvetljenih događaja iz crnogorske politike, postao mesto partijskih prepucavanja i predizbornih kampanja. Đukanović je ukazao na to da se Odbor sve više koristi u svrhe političke borbe, umesto da se fokusira na istinsko razjašnjavanje događaja iz prošlosti.
Ova odluka bivšeg predsednika izazvala je oštre reakcije među poslanicima. Momčilo Leković iz Demokratske Crne Gore, koji je inicirao pozivanje Đukanovića pred Odbor, ocenio je njegov izostanak kao kukavički čin i pokušaj da se izbegne suočavanje sa pitanjima na koja javnost već decenijama čeka odgovore. Leković je istakao da je Đukanović umesto konkretnih odgovora ponudio političke floskule, čime je pokušao da diskredituje rad Odbora.
U svom komentaru, Leković je naveo da bi, da Đukanović ima čvrste argumente, trebalo da dođe i iznese ih pred građanima Crne Gore. Umesto toga, odabirao je da piše dopise, što je, prema njegovim rečima, mnogo lakše nego suočiti se s istinom i preuzeti odgovornost za svoje postupke. Ova situacija ponovo je otvorila pitanje odgovornosti političara u Crnoj Gori i njihove spremnosti da se suoče s prošlošću.
Pitanja koja se postavljaju u vezi sa Đukanovićem i njegovim mandatom obuhvataju širok spektar tema, od politički motivisanih ubistava do napada na novinare. Mnogi smatraju da je za razumevanje savremenih političkih prilika u Crnoj Gori neophodno istražiti te događaje i njihov uticaj na društvo. Anketni odbor je stoga postao značajan instrument u pokušaju razjašnjavanja tih pitanja, ali se čini da Đukanović smatra da je bolje ostati po strani nego se suočiti sa sumnjama koje ga prate.
Ovaj razvoj događaja ukazuje na dublje podele unutar crnogorskog društva. Na jednoj strani su oni koji traže odgovornost i istinu, a na drugoj su oni koji žele da zadrže status quo i izbegnu preispitivanje svojih dela. Đukanović, kao jedna od najistaknutijih figura u crnogorskoj političkoj istoriji, predstavlja simbol ovih podela, a njegov izostanak na sednici Odbora može se tumačiti kao znak nesigurnosti i straha od posledica koje bi suočavanje s prošlošću moglo doneti.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će politički dijalog u Crnoj Gori i dalje biti obeležen tenzijama i sukobima. Razjašnjavanje prošlosti i suočavanje sa istinom ostaje ključno pitanje za budućnost zemlje, a Odbor će, bez sumnje, nastaviti da igra značajnu ulogu u tom procesu. Đukanović, kao jedan od glavnih aktera, suočava se s izazovima koji će oblikovati njegovu političku sudbinu i sudbinu Crne Gore u celini.
