Dritan Abazović, lider Građanskog pokreta URA, izneo je ozbiljne optužbe protiv Miloša Đukanovića, bivšeg visokog državnog zvaničnika i lidera Demokratske partije socijalista (DPS). Abazović je u intervjuu za TV Adria izjavio da Đukanović ne može da dokaže poreklo svoje imovine, te da bi nadležni organi trebali da potraže dokaze u inostranstvu, što, kako tvrdi, ne čine.
On je istakao da je Aco Đukanović, brat Miloša Đukanovića, u mogućnosti da opravda svoj imetak, jer je tokom svog radnog veka bio angažovan u biznisu. Međutim, Abazović je naglasio da se postavlja pitanje kako je došao do nekih od svojih poslova. „On je bio bankar, dobio je 10 miliona od države na slučaju ‘limenka’… On neke stvari može i da opravda, ali njegov brat ne može, kao ni neki ljudi oko njega,“ rekao je Abazović.
U kontekstu zakona o poreklu imovine, Abazović je komentarisao postupak koji je pokrenulo Osnovno državno tužilaštvo protiv Aca Đukanovića. Prema njegovim rečima, Aco Đukanović je imao obećanje da neće biti gonjen nakon što je napustio zemlju i otišao u Luksemburg, a to se dogodilo nakon smene vlasti 2020. godine.
Abazović je ukazao na strah koji Aco Đukanović oseća prema trenutnoj vlasti, naglašavajući da je on investirao u državne obveznice u iznosu od 25 miliona, što je značajna suma, s obzirom na to da su građani takođe uzeli 25 miliona, ali nisu imali odgovarajući plasman. „Da li bi Aco Đukanović uložio novac za strukture koje žele njegovu ‘glavu’? Da li bi se vratio da je znao da će neko preduzeti ozbiljne radnje protiv njega?“ postavio je retoričko pitanje Abazović.
On je takođe dodao da se Aco Đukanović povukao iz Crne Gore kada je formirana Vlada Zdravka Krivokapića, u kojoj je Abazović bio potpredsednik, i da je napustio zemlju kada je video kakva se atmosfera stvara. „Nije ga bilo sve dok ljudi oko Spajića nisu potvrdili da je on dobrodošao,“ rekao je Abazović, implicirajući postojanje dogovora između Đukanovića i trenutne vlasti.
Ova izjava Dritana Abazovića otvara niz pitanja o političkoj situaciji u Crnoj Gori, kao i o mogućem uticaju starih političkih struktura na novu vlast. Mnogi se pitaju kako će se situacija razvijati, posebno s obzirom na to da su odnosi između različitih političkih aktera postali veoma napeti.
Crna Gora je već dugo vreme pogođena političkom krizom, a smena vlasti 2020. godine donela je nadu za promene. Međutim, povratak nekih starih lica u politički život, kao što je Aco Đukanović, može izazvati sumnju u iskrenost tih promena. Abazović, kao lider nove političke snage, pokušava da se pozicionira kao borac protiv korupcije i nepravilnosti, ali će se suočiti sa izazovima u ostvarivanju tih ciljeva.
Jedan od ključnih faktora u ovoj situaciji je i nedostatak zakona o poreklu imovine, koji bi mogao da omogući transparentnost i odgovornost. Abazović je istakao važnost donošenja ovog zakona kako bi se omogućilo da se svi državni zvaničnici, uključujući i bivše, suoče sa pitanjima o svojoj imovini i njenom poreklu.
Iako je Abazović u svom izlaganju izneo teške optužbe, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u budućnosti. Postavlja se pitanje da li će vlasti preduzeti ozbiljne korake protiv onih koji su sumnjivi ili će doći do dogovora koji će omogućiti da se stari sistemi zadrže. U svakom slučaju, Abazovićeva izjava je otvorila važnu diskusiju o pitanju odgovornosti i transparentnosti u crnogorskoj politici.
