Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, postavio je pitanje o sećanju na Maršalat tokom intervjua za Pink, komentarišući proteste koji su se održali ispred kompleksa Generalštaba u Beogradu. U ovom razgovoru, Vučić je izneo informacije o zgradi Generalštaba, ali i podsetio na prodaju Maršalata, nekadašnjeg vojnog kompleksa, Sjedinjenim Američkim Državama.
Zgrada Maršalata, koja se nalazila na uglu Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića i Ulice Ive Vojnovića, srušena je tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Sedam godina kasnije, u septembru 2006, tadašnja vlada Srbije i SAD postigle su dogovor o prodaji zemljišta za 15 miliona dolara, što je prošlo gotovo bez reakcija javnosti, iako se radilo o veoma vrednoj lokaciji u Beogradu.
Vučić je istakao da je bivša vlast donela odluku da proglasi Generalštab kulturnim dobrom u trenutku kada su prodavali Maršalat i komandu garde, nazivajući to pokušajem da se zamagle oči narodu. Tokom protesta ispred Generalštaba, blokaderi su izneli svoje zahteve, uključujući ukidanje leks specijalisa za kompleks i poništavanje vladine odluke iz novembra 2024. godine.
Predstavnici opozicije, kao što je Dragan Đilas, često kritikuju aktuelnu vlast zbog pitanja Generalštaba, ali ignorišu činjenicu da je Maršalat prodat dok su oni bili na vlasti. Đilas je čak 2010. godine kao gradonačelnik Beograda prisustvovao postavljanju kamena temeljca za novu Američku ambasadu na prostoru Maršalata, što je bilo praćeno slavljenjem sa američkom ambasadorkom.
S obzirom na to da se zgrada Generalštaba ne prodaje, već se daje u zakup na 99 godina, Vučić je naglasio da će američki investitori uložiti najmanje 650 miliona evra u ovaj projekat. Srbija će zadržati pravo korišćenja zemljišta i dobijati deo profita od investicija. Očekuje se da će ovaj veliki projekat doneti benefite Beogradu i privući turiste.
U međuvremenu, mnogi kritičari ukazuju na to da je sećanje na Maršalat, kao simbol vojne tradicije, gotovo potpuno izbrisano. Profesor Mihajlo Rabrenović je istakao da bivša vlast, a sadašnja opozicija, nije učinila ništa da obeleži stradale, već su se fokusirali na prodaju nekretnina. On je ukazao na licemerje opozicije koja sada poziva na patriotizam, dok je ranije bila uključena u odluke koje su dovele do gubitka značajnog dela državne imovine.
Rabrenović je takođe kritikovao medije koji su preneli da je na protestu bilo „na hiljade“ ljudi, dok je u stvarnosti prisustvovalo oko dve hiljade ljudi. On smatra da svako ima pravo na svoje mišljenje, ali da odluke treba da donose oni koji imaju većinu.
U zaključku, situacija oko Maršalata i Generalštaba otvara pitanja o patriotizmu, istorijskom sećanju i ekonomskim interesima. Predsednik Vučić ističe da će nova investicija doneti benefite Beogradu, dok se opozicija bori da zadrži narativ o patriotizmu i očuvanju kulturnih dobara. Ova debata nastavlja da polarizuje javnost, dok se Srbija suočava sa izazovima modernizacije i privlačenja stranih investicija.
