Za uspešnu proizvodnju krompira, poljoprivrednici ističu da je ključno napraviti dobru računicu pre nego što se krene u sadnju. Uzgajivači moraju da obračunaju troškove setve po hektaru, jer odabir zemljišta igra značajnu ulogu. Mesto gde se krompir sadi, bilo da je reč o ravničarskom ili brdsko-planinskom kraju, direktno utiče na prinos i kvalitet.
Dragiša Đekić, poljoprivrednik iz sela Rti kod Guče, podelio je svoja iskustva u uzgajanju krompira. On i njegova porodica se bave poljoprivredom već generacijama, a krompir je jedna od glavnih kultura koju gaje. Da bi proizvodnja bila profitabilna, Đekići su odlučili da zasade dva hektara zemljišta sa krompirom, koji sami obrađuju do berbe. Vreme sadnje zavisi od tipa zemljišta i vremenskih uslova, a optimalan period za sadnju u ravničarskim predelima je od sredine marta do početka aprila, dok se u brdsko-planinskim područjima preporučuje sadnja od početka do kraja aprila.
Dubina sadnje takođe varira u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i klimatskih uslova. Da bi pripremili zemljište za setvu, Đekići koriste mehanizaciju, a u sezoni vađenja krompira angažuju dodatne radnike, jer je posao previše obiman da bi se mogao obaviti samo porodičnom snagom.
Dragiša objašnjava kako se priprema njiva. Nakon oranja, dolazi đubrenje koje se vrši stajnjakom i veštačkim đubrivima. Osim toga, koristi i sadilice za efikasnu sadnju. Kada biljke izrastu, Đekić ih prihranjuje, ali se trudi da izbegava teške hemikalije. Tokom berbe, angažuje radnike čije dnevnica se kreće oko 50 evra, što uključuje celodnevni rad, prevoz i obezbeđivanje hrane.
Kao semenski materijal, Dragiša nabavlja holandski krompir, zbog njegovog kvaliteta i boljih prinosa. Iako su ulaganja značajna, zarada nije uvek proporcionalna uloženom trudu. Đekić prodaje krompir na malo, ali ističe da ne postoji organizovani otkup i da veliki kupci često imaju svoje dobavljače, što dodatno otežava situaciju.
Đekići gaje crveni i beli krompir, pri čemu se crveni bolje prodaje. Cena koju postavljaju za džak od 10 kilograma iznosi 1.000 dinara, što je 100 dinara po kilogramu. Krompir se meri i pakuje pre nego što se transportuje na tržište, a Dragiša ga prodaje na četiri lokacije u Beogradu.
Njihov godišnji prinos kreće se između 35 i 40 tona, ali proizvodnja krompira zahteva mnogo više od samog uzgajanja ovog povrća. Da bi se obezbedila egzistencija, porodica Đekić se bavi i drugim poslovima u poljoprivredi. Pored krompira, uzgajaju maline i kupine, a neizostavna je i proizvodnja stoke. U njihovom domaćinstvu nalaze se krmače, prasad i ovce, što dodatno diversifikuje njihov posao i pomaže u obezbeđivanju prihoda.
Život na selu, prema rečima Đekića, zahteva svestranost i prilagodljivost. Poljoprivreda u Srbiji suočava se sa mnogim izazovima, ali uz dobar plan i kvalitetnu proizvodnju, moguće je ostvariti uspeh čak i u teškim uslovima tržišta. Ulaganja u mehanizaciju, kvalitetan sadni materijal i raznovrsnost u proizvodnji ključni su za održavanje i napredak poljoprivredne proizvodnje.
