Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat izgradnje nove gasne elektrane u saradnji sa Azerbejdžanom predstavlja značajan korak za Srbiju, jer će obezbediti stabilan izvor energije koji može zameniti termoelektrane. Ova elektrana neće zavisiti od vremenskih uslova, kao što je slučaj sa hidro, solarnim i vetroelektranama. Đedović Handanović je naglasila da je Srbija u potrebi za ovakvim izvorima električne energije radi veće integracije obnovljivih izvora u energetski sistem i zadovoljavanje rastućih potreba za električnom energijom usled razvoja novih tehnologija.
Prema njenim rečima, proizvodnja u novoj gasnoj elektrani će biti na nivou nove termoelektrane u Kostolcu, što znači da će doprinositi oko 6% ukupne proizvodnje energije u Srbiji. Tokom posete azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, razgovarano je o povećanju isporuka gasa iz Azerbejdžana, što je ključna tema za diverzifikaciju snabdevanja gasom u Srbiji.
S obzirom na to da je Azerbejdžan prva zemlja sa kojom je Srbija diverzifikovala svoje snabdevanje gasom, završetak gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske je dodatno ojačao ovaj odnos. Do sada je iz Azerbejdžana isporučeno oko 370 miliona metara kubnih gasa, a planira se povećanje na oko milijardu metara kubnih do 2027. godine. Izgradnjom gasne elektrane očekuje se da će se potrebe za gasom povećati za dodatnih 500 do 600 miliona metara kubnih.
Đedović Handanović je istakla da Azerbejdžan računa na stabilne isporuke gasa Srbiji, što je jedan od razloga za ulaganje u izgradnju gasne elektrane. Takođe, naglasila je da Elektroprivreda Srbije trenutno ima tri gasne elektrane koje nisu previše efikasne, pa će nova elektrana u Nišu značajno povećati udeo gasnih elektrana u ukupnoj proizvodnji.
Kada je reč o termoelektranama, ministarka je naglasila da su one uglavnom poslednji izvor snabdevanja zbog visoke proizvodne cene u odnosu na druge izvore. Nova gasna elektrana u Nišu ima za cilj da bude visoko efikasna i ekonomski isplativa, što će doprineti sigurnosti snabdevanja električnom energijom za građane.
Pored toga, Đedović Handanović je ukazala na potrebu za otvaranjem novih rudarskih kopova zbog iscrpljenosti trenutnih ležišta uglja. Planira se izgradnja novih rudarskih sistema, što uključuje i potrebnu opremu za eksploataciju. Očekuje se da će se proizvodnja uglja povećati, posebno od 2026. godine, kada će novi sistemi dostignuti svoj puni kapacitet.
Ministarka je takođe napomenula da je već u 2025. godini zabeležen porast proizvodnje uglja od oko 7% u odnosu na prethodnu godinu, što je delimično rezultat rada na kopu Drmno iz Kostolca. Ova poboljšanja u proizvodnji i diversifikaciji izvora energije predstavljaju ključne korake ka unapređenju energetskog sistema Srbije.
Sve ove mere imaju za cilj da obezbede stabilnost i sigurnost snabdevanja energijom, što je od suštinskog značaja za dalji ekonomski razvoj Srbije. Sa sve većim potrebama za energijom, posebno u svetlu razvoja tehnologija kao što su veštačka inteligencija i data centri, Serbia nastavlja da radi na jačanju svoje energetske infrastrukture i diversifikaciji izvora.
U kontekstu globalnih promena i prelaska na održive izvore energije, izgradnja gasne elektrane u Nišu će takođe pomoći Srbiji da ispuni svoje ekološke ciljeve i smanji zavisnost od fosilnih goriva. Ulaganja u obnovljive izvore i stabilne energetske sisteme postaju sve važnija za budućnost energetike u Srbiji.
