Bivši gradonačelnik Cetinja, Jovan Markuš, nedavno je izrazio svoje nezadovoljstvo odlukom Skupštine Prestonice da do kraja godine podigne spomenik Josipu Brozu Titu. U razgovoru za „Novosti“, Markuš je naglasio da je podizanje spomenika nekome ko je, prema njegovom mišljenju, bio „unesrećitelj“ grada, ne samo bezumno, već i uvredljivo prema onima koji su doprineli razvoju Cetinja.
Markuš je ukazao na značaj inženjera Petra Sinanovića Nagiba, koji je, kako ističe, postavio temelje privrednom razvoju Cetinja u narednih više od 30 godina i pomogao u sprečavanju demografskog raseljenja. Njegov doprinos je bio toliko značajan da se postavlja pitanje zašto se ne obeležava njegov rad dok se istovremeno slavi figura koja je, prema Markušovim rečima, doprinela sunovratu građanskog Cetinja.
U svojoj kritici, Markuš se osvrnuo na istorijske okolnosti koje su dovele do dolaska Tita na vlast. On tvrdi da je 13. novembar 1944. datum koji je označio početak propadanja građanske tradicije Cetinja. Ovaj datum je u Markušovom viđenju simboličan trenutak kada su započeli procesi koji su daleko odmakli od onoga što je grad nekada bio.
Osim toga, Markuš je naglasio da je podizanje spomenika Titu u vreme kada se mnogi bore za očuvanje kulture i identiteta Cetinja, ne samo neprimereno, već i kontraproduktivno. On smatra da se građani Cetinja suočavaju s problemima koji su mnogo važniji i hitniji od postavljanja spomenika, kao što su ekonomske poteškoće i demografski pad.
U toj perspektivi, Markuš se zalaže za to da se više pažnje posveti ljudima koji su u prošlosti doprineli razvoju zajednice i obeležavanju njihovih postignuća. On ističe da je važno da se uče lekcije iz prošlosti, ali i da se prepoznaju oni koji su radili za boljitak zajednice, umesto da se glorifikuju ličnosti koje su, prema njegovom mišljenju, doprinele njenom propadanju.
Osim Markuša, mnogi građani Cetinja dele slične stavove. U razgovorima sa lokalnim stanovništvom, može se čuti da mnogi smatraju da je podizanje spomenika Titu uvredljivo za sve one koji su radili na očuvanju i razvoju Cetinja. U tom kontekstu, postoji osećaj da bi grad trebao da se fokusira na svoje heroje i doprinositelje, umesto da slavi one koji su, prema mišljenju mnogih, doneli više štete nego koristi.
Markuš se nada da će doći do promene u razmišljanju lokalnih vlasti i da će oni prepoznati važnost očuvanja tradicije i identiteta Cetinja. On veruje da bi umesto Tita, spomenici trebali biti posvećeni ličnostima koje su doprinele razvoju grada, kao što su inženjer Nagib, prosvetitelji, umetnici i drugi junaci lokalne zajednice.
Pitanje spomenika postaje simbolički prikaz šireg problema u društvu – kako se sećamo prošlosti i koje vrednosti biramo da obeležimo. Markušova poruka je jasna: dok se ne prepozna i ne odaje počast onima koji su istinski doprinosili razvoju Cetinja, podizanje spomenika Titu će ostati samo podsećanje na promašene izbore i zaboravljene heroje.
U tom smislu, diskusije o spomenicima i javnim mestima odražavaju i dublje društvene podela i sukobe oko identiteta, vrednosti i budućnosti Cetinja. Kako se grad suočava s izazovima modernog doba, važno je da se pronađu načini za izgradnju zajednice koja će se oslanjati na svoje pozitivne aspekte i tradiciju, umesto da se vraća ka kontroverznim ličnostima iz prošlosti.
