Svake godine vinogradari u Hrvatskoj suočavaju se sa brojnim izazovima, od vremenskih nepogoda do bolesti vinove loze. Međutim, ovogodišnja berba donela je neočekivane probleme koji su doveli do masovnog uništenja roda. Na vinorodnim padinama Krndije i Papuka, posebno u kutjevačkom kraju, divljač je napravila štetu kakva se ne pamti. U nekim vinogradima, grožđa više nema, a vinova loza je ostala opustošena svega nekoliko nedelja pre berbe.
Jedan od najvažnijih problema u ovom području je nedostatak koncesionara za lovišta, što omogućava divljim svinjama i drugoj divljači da se nekontrolisano razmnožavaju. Poznati vinar iz Venja, Ivan Enjingi, otkriva kako je na njegovoj parceli od pet hektara rod potpuno uništen, dok su i ostale lokacije pretrpele ogromne gubitke. „Ako budem morao ponovo da sadim, izgubiću najmanje tri do četiri godine,“ naglašava Enjingi, ukazujući na dugoročne posledice ove štete.
Na području Korije, gde su trsovi bili spremni za berbu, vinogradari su se suočili s velikim izazovima u zaštiti grožđa. Iako su pokušali da koriste električne ograde i plinske topove, ti sistemi su se pokazali nedovoljno efikasnim. Ana Marković iz Kutjeva objašnjava da divlje svinje ne uništavaju samo grožđe, već i mladice i mlade nasade, dok visoka divljač ostavlja tragove svoje prisutnosti koji prave štetu koja se oseća godinama.
„Divlje svinje jedu grožđe i riju po vinogradu, dok visoka divljač uništava mladice i mlade vinograde,“ ističe Ana. Mnogi mladi vinogradi uz rubove lovišta su sada potpuno uništeni, a bez aktivnog upravljanja populacijom divljači, problem se dodatno pogoršava. Ivan Perak iz Kutjeva poručuje da se ovaj problem može rešiti jedino zajedničkim delovanjem vinara, vinogradara i lovačkih saveza. On naglašava da su divlje životinje izuzetno snalažljive i da lako probijaju postavljene prepreke.
U svetlu ovih problema, vinogradari su primorani da preispitaju svoje strategije zaštite. Mnogi od njih se nadaju da će se situacija promijeniti i da će se uspostaviti bolji sistemi kontrole populacije divljači. Bez takvih mera, budućnost vinogradarstva u ovom regionu može biti ozbiljno ugrožena.
Ovaj problem nije samo lokalne prirode, već može imati šire ekonomske posledice. Gubitak roda ne utiče samo na vinogradare, već i na celu industriju vina i turizam koji je često povezan s vinogradima. U Hrvatskoj, vinogradarstvo je važna grana privrede, a svaka šteta na vinogradima može dovesti do smanjenja proizvodnje i kvaliteta vina.
S obzirom na sve ove izazove, vinogradari u Hrvatskoj suočavaju se s teškim odlukama i velikim gubicima. Potrebna su hitna rešenja kako bi se zaštitile vinograde od divljači i obezbedila održivost vinogradarstva. Ova situacija zahteva saradnju svih relevantnih aktera, uključujući vladu, lovačke saveze i vinogradare, kako bi se našla dugoročna rešenja koja će omogućiti vinogradarima da se ponovo oporave i nastave sa proizvodnjom visokokvalitetnog grožđa i vina.
U svetlu ovih izazova, neophodno je da se preduzmu koraci kako bi se zaštitila budućnost vinogradarstva u Hrvatskoj. Samo zajedničkim delovanjem i efikasnom kontrolom populacije divljači, vinogradari mogu da se nadaju boljoj budućnosti i oporavku od ove teške godine.
