Lazar Šećerović, poznati kulturni poslenik iz Beograda, otkrio je kako je njegova diskoteka „Kod Laze Šećera“, otvorena 1967. godine, imala značajnu ulogu u oblikovanju kulturne scene Beograda i Jugoslavije tog vremena. U razgovoru sa novinarima Tanjuga, Šećerović je naglasio da je diskoteka imala misiju demokratizacije zabave, omogućavajući mladima da se okupljaju i izrazite kroz umetnost i muziku.
Diskoteka „Kod Laze Šećera“ postala je poznata kao kulturološki fenomen, gde su devojke mogle slobodno da dolaze same i uživaju u plesu. Ova ustanova nije bila samo mesto za zabavu; ona je bila i platforma za umetnost. Šećerović je istakao da je u diskoteci organizovana prva izložba pop-arta u Beogradu, gde su predstavljene litografije i grafike poznatih umetnika poput Endija Vorhola i Roja Lihtenštajna.
Pored izložbi, diskoteka je bila domaćin modnih revija i koncerata, pružajući mladim umetnicima priliku da pokažu svoj rad. „Mnogi mladi umetnici imali su ovde svoje prve izložbe, a diskoteka je brzo stekla popularnost među Beograđanima“, rekao je Šećerović. On smatra da je ovo mesto postalo kultno za domaću umetničku scenu, jer je omogućilo mladima da se okupljaju, izražavaju i uživaju u raznovrsnim kulturnim sadržajima.
Šećerović je uveren da su te godine bile prelomne za razvoj noćnog života u Beogradu. „Bila je to erupcija kreativnosti i slobode“, dodao je. Diskoteka je pružila mladima utočište u vremenu kada su se društvene norme postepeno menjale, a mladi su tražili nove načine da se povežu i izraze.
U tom periodu, diskoteka je postala i mesto za susrete različitih subkultura. „Bilo je tu rockera, umetnika, intelektualaca i mladih ljudi iz svih društvenih slojeva“, rekao je Šećerović. Ova raznolikost doprinela je stvaranju jedinstvene atmosfere koja je privukla mnoge posetioce i učinila diskoteku nezaobilaznim mestom na kulturnoj mapi Beograda.
Šećerović je takođe istakao značaj uloge diskoteke u promociji novih muzičkih pravaca. Tokom 70-ih i 80-ih godina, „Kod Laze Šećera“ je bila platforma za mnoge tadašnje popularne izvođače, koji su nastupali pred publikom koja je tražila novine i inovacije u muzici. „Mnogi su naši gosti kasnije postali poznati umetnici“, rekao je Šećerović, naglašavajući kako su se mnogi izvođači prvi put pojavili na sceni upravo u njegovoj diskoteci.
Danas, sećanje na „Kod Laze Šećera“ živi kroz priče i sećanja onih koji su bili deo te jedinstvene zajednice. Šećerović je ponosan na nasleđe koje je diskoteka ostavila za sobom, jer je doprinela oblikovanju kulturnog identiteta Beograda. Iako su se vremena promenila, on veruje da će duh tog mesta živeti zauvek u srcima ljudi koji su ga posetili.
Na kraju razgovora, Šećerović je izrazio nadu da će se slični prostori ponovo otvoriti i da će nova generacija umetnika imati priliku da se izrazi i inspiriše, baš kao što je to nekada bilo u njegovoj diskoteci. „Zabava i umetnost su univerzalni jezici, i verujem da će uvek postojati potreba za mestima gde se ljudi mogu okupiti, deliti ideje i inspirasati jedni druge“, zaključio je.
