Beograd – Dirigent Pavle Medaković istakao je da je osnivanje legata njegovog oca, akademika Dejana Medakovića, u Muzeju grada Beograda najbolji način za očuvanje njegove trajne zaostavštine. U razgovoru sa Tanjugom, Medaković je naveo da legat sadrži umetnička dela izuzetne vrednosti, uključujući dva portreta Danila i Marije Medaković iz 1854. godine, koje je naslikao Novak Radonić.
Osim ovih portreta, legat obuhvata i dela poznatih slikara kao što su Mića Popović, Cuca Sokić i Nadežda Petrović, koje je njegov otac ili dobijao kao poklon ili kupovao. Medaković je dodao da legat sadrži više od hiljadu predmeta, uključujući očeve knjige, nameštaj, garderobu i sve što je činilo njegov život. Izrazio je zadovoljstvo što je legat predat Muzeju grada Beograda, zahvaljujući direktorki muzeja, Jeleni Medaković.
Iako nisu u krvnom srodstvu, Medaković je pohvalio Jelenu kao divnu i profesionalnu osobu koja razume njegove motive za očuvanje porodične baštine. On je takođe napomenuo da njegova porodica potiče iz Hrvatske i da je njegov pradeda, Bogdan Medaković, značajno doprineo Hrvatima u Saboru kao protivnik „mađaronske“ struje.
Medaković je podsetio na konflikte između njegovog pradede i političara Svetozara Pribićevića, ali je naglasio da su oni, iako su imali različita mišljenja, znali da se međusobno poštuju i razgovaraju. „Moramo ponovo učiti lekciju iz prošlih vremena, da različitost mišljenja ne znači da treba da se sukobljavamo, već da dijalogom dođemo do rešenja“, istakao je.
U Srpskom kulturnom centru u Zagrebu, otvorena je izložba „Efemeris – legat Dejana Medakovića“ u okviru „Dana srpske kulture“. Ova izložba je izazvala protest više od 50 maskiranih muškaraca, za koje je Medaković rekao da su mladi ljudi koji ne razumeju zašto su tu. On je pohvalio Milorada Pupovca, predsednika Samostalne demokratske srpske stranke, koji je otvorio izložbu „biranim rečima“ koje bi trebalo zabeležiti.
Medaković je naglasio da je izložba trebala da predstavlja pomirenje i da nije imala za cilj da izazove revolt ili bes bilo kog Hrvata, dodajući da njegov otac nikada nije pokazivao šovinizam. U prvom delu petoknjižja „Efemeris“, Medaković je istakao da nema nijedne reči mržnje.
Takođe je istakao da se „dnevna politika, nažalost, mešetari“ i da Hrvati često drže predrasude prema Srbima. Smatra da je Memorandum SANU, koji se često dovodi u vezu sa ratom, „istorijska neistina“. Medaković je podsetio da je rat izbio 1991. godine, dok je Memorandum pisan 1986. godine i da je bio naručen od strane tadašnje Vlade Srbije.
Govoreći o svom muzičkom putu, Medaković je istakao da ni otac kao istoričar umetnosti, ni majka kao pijanistkinja nisu uticali na njegov izbor profesije. „Moj identitet je više bio opterećujući nego pomognut. Uvek sam se suočavao sa predrasudama zbog prezimena“, rekao je.
Nakon studija dirigovanja 1978. godine, Medaković je dve godine dirigovao u Mostaru pre nego što je 1988. godine zaposlen u orkestru Jugoslovenske narodne armije. Istakao je značaj svakodnevnog rada sa orkestrom za razvoj dirigenta i napomenuo da je važno da šef-dirigent razume svoje muzičare i da stvara prijateljsku atmosferu.
Medaković je upozorio mlade dirigente na zamku u koju često upadaju kada se suočavaju sa programima za koje nisu spremni. Potrebno je stasavati uz majstore i učiti kroz praksu, a ne samo kroz teoriju. On je podsetio na svoje iskustvo učenja od renomiranih muzičara i naglasio da dirigovanje nije samo fizički gest, već i emocionalna povezanost sa orkestrom.
Na kraju, Medaković je istakao važnost proba i stalnog učenja, naglašavajući da je to ključ uspeha u dirigovanju.
