Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin je nedavno izneo svoje stavove o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS) iz 2008. godine, kada je kompanija prodata ruskom investitoru. Prema Đuričinu, procenu vrednosti NIS-a je tada radila revizorska kuća Dilojt, koju je angažovala Vlada Srbije. Ova procena je utvrdila da bi vrednost 100% vlasništva NIS-a, bez rudnog bogatstva, iznosila 2,2 milijarde evra. Međutim, NIS je prodato za samo 420 miliona evra, što je značajno manje od procenjene vrednosti.
Đuričin je primetio da prilikom prodaje nije došlo do sastanka između procenitelja prodavca i kupca, što može ukazivati na nedostatak transparentnosti u procesu. Ugovor o prodaji je takođe predviđao značajne investicije, uključujući izgradnju gasovoda Južni tok, koje se, međutim, nisu realizovale.
On je istakao da je ruski partner eksploatisao rudno bogatstvo po simboličnim rentama, koje su bile višestruko niže u odnosu na slične troškove u susednim zemljama. Đuričin smatra da su rezerve nafte i gasa u Srbiji uglavnom istrošene do 2018. godine, što je dovelo do visokih profita za kompaniju, koji su u jednom trenutku dostigli milijardu evra. Od tog iznosa, država je, kao vlasnik 30% NIS-a, mogla da dobije 300 miliona evra u budžet.
Profesor je ukazao na to da je država ranije poklonila građanima besplatne akcije NIS-a, ali je tokom vremena došlo do smanjenja udelа u vlasništvu zbog prodaje tih akcija na tržištu. Tako je Srbija s vremenom smanjila svoje vlasništvo sa 49% na samo 30%, što je prema Đuričinu, predstavljalo prodaju „porodičnog srebra po ceni gvožđa“.
U trenutku prodaje, NIS je bio u stanju gubitka, a loše upravljanje je bilo karakteristično za javna preduzeća u Srbiji. Đuričin je naveo da su partijski kadrovi često dolazili na ključne pozicije, što je uticalo na nisku profitabilnost kompanije. Rusi su, s druge strane, bili efikasni u eksploataciji rudnog bogatstva, što je dovelo do rasta prihoda.
Iako je procena vrednosti NIS-a sprovedena korektno prema Đuričinu, on smatra da su se na političkom nivou desili određeni problemi koji su uticali na tok prodaje. Takođe, naglasio je da u to vreme nije bilo interesa zapadnih kompanija za kupovinu NIS-a, što je moglo biti deo „prećutnog sporazuma velikih igrača“ na globalnom tržištu nafte i gasa koji su ustupili ovu zonu uticaja ruskom investitoru.
Đuričin je dodatno ukazao na to da bi, da je država zadržala 49% NIS-a, prelazak na većinsko vlasništvo verovatno bio lakši. S obzirom na trenutne geopolitičke okolnosti, kao što su sankcije, Srbija se suočava sa izazovima u održavanju odnosa sa Rusijom kao svojim partnerom u snabdevanju gasom, dok istovremeno pokušava da udovolji zahtevima američke vlade.
Stručnjaci kao što je Đuričin naglašavaju značaj transparentnosti i odgovornog upravljanja u procesima privatizacije, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti. Državne kompanije, kao što je NIS, imaju ključnu ulogu u ekonomiji, a njihovo loše upravljanje može imati dugoročne posledice po budžet i razvoj zemlje.
