Ispitivanje ostataka fosilizovane lobanje drevnog čoveka sa teritorije centralne Kine donelo je nova saznanja o ljudskoj evoluciji i njenom vremenskom okviru. Analiza lobanje, poznate kao „Junsijan 2“, otkrila je da bi ljudska vrsta mogla biti starija nego što se ranije verovalo, sa novim predlozima da su se moderni ljudi odvojili od neandertalaca i drugih arhaičnih vrsta pre više od milion godina. Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Science, dovodi u pitanje prethodne pretpostavke koje su smatrale da je poslednji zajednički predak modernih ljudi i neandertalaca živeo pre 500.000 do 700.000 godina.
Kris Stringer, paleoantropolog iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu i koautor studije, istakao je da je ovo značajna promena koja može uticati na naše razumevanje evolucije ljudske vrste. Lobanja „Junsijan 2“ je pronađena na arheološkom lokalitetu uz reku Han, a paleontolozi su prethodno spekulisali da bi mogla pripadati Homo erectusu, jednoj od najranijih linija na stablu ljudske evolucije. Međutim, paleoantropolog Siđun Ni je procenio da je lobanja prevelika za taj period.
Tim istraživača, uključujući Ni i Stringera, digitalno je rekonstruisao lobanju koristeći CT skeniranje i kompjuterske programe, pri čemu su popunili nedostajuće delove koristeći anatomske elemente iz prve lobanje, poznate kao „Junsijan 1“. Rezultati su pokazali mešavinu primitivnih i modernih osobina. Lobanja je niska i dugačka, tipična za najstarije članove roda Homo, ali je imala veliki kapacitet mozga kao kod modernih ljudi.
Istraživači su datirali mesto pronađene lobanje na oko milion godina, što im je omogućilo da preoblikuju stablo ljudske evolucije. Zaključili su da se drevna grupa ljudi poznata kao Denisovci, Homo longi ili „ljudi zmajevi“, odvojila od loze modernih ljudi pre oko 1,32 miliona godina, dok su se neandertalci odvojili pre 1,38 miliona godina. Ovi nalazi otvaraju nova pitanja o međusobnim odnosima među različitim ljudskim vrstama u prošlosti.
Svante Pabo, genetičar iz Instituta Maks Plank, koji nije bio uključen u studiju, naglasio je da će samo pronalaženje DNK ili proteina pomoći u razjašnjavanju odnosa lobanje sa ostatkom čovečanstva. On je istakao da trenutni podaci iz morfologije uzoraka nisu dovoljni da bi se sigurno utvrdilo kako su međusobno povezani.
Stringer i Ni su takođe napomenuli da je lobanja previše stara za testiranje DNK, a bez dodatnih fosila, teško je znati da li je njihova rekonstrukcija lobanje bila savršena. Oni se nadaju da će nova lobanja, koja je pronađena 2022. godine na istom lokalitetu, dodatno rasvetliti ovaj slučaj.
S obzirom na to da su neki istraživači skeptični prema ovim relativno dubokim datumima razlike, Stringer je zaključio da, ako je „Junsijan“ zaista rani član ove grupe, to nužno pomera minimalnu starost za najmanje milion godina. Ova istraživanja doprinose sveobuhvatnijem razumevanju evolucije ljudi i njihovog mesta u prirodi, kao i dinamici odnosa između različitih ljudskih vrsta tokom istorije.
U svetlu ovih otkrića, naučnici će morati da preispitaju postojeće teorije o ljudskoj evoluciji i da istraže nove pravce koji bi mogli objasniti kompleksnost ljudske istorije. Razumevanje ovih drevnih lobanja može otvoriti vrata ka novim saznanjima o našim precima i njihovim međusobnim odnosima, što bi moglo značajno promeniti naše shvatanje ljudske evolucije.
