Bojići iz Jadranske Lešnice, Milorad (41) i Marija (33), suočavaju se sa teškim uslovima života u drvenoj kući koja je zapravo samo jedna neuslovna prostorija. Njihova porodica uključuje sedmoro dece, a nedavno su prihvatili i jedanaestogodišnjeg Denisa iz svog sela, čija je majka poginula, a otac potpisao saglasnost za njegovo smeštanje u Dom. Ova situacija privukla je pažnju humanitarnog udruženja „Ne ignoriši“ iz Čelareva, koje je pokrenulo akciju prikupljanja novčane pomoći kako bi ovoj porodici obezbedili osnovne uslove za život, uključujući kupatilo.
U oktobru 2023. godine, Bojićima je izgorela baraka koja je bila smeštena na brdu iznad njihovog placa, dok im se pre toga urušila stara kuća od ćerpiča. Nakon požara, porodica je prvo boravila u kombiju, zatim u kamionu hladnjači, sve dok im u leto 2024. godine Mesna zajednica nije podigla drvenu „kuću“ od dasaka, koja je dugačka šest i široka četiri metra.
Dragan Stupar, osnivač udruženja „Ne ignoriši“, predao je porodici Bojić sakupljenih 8.000 dinara, a Miloradov gazda im je poklonio pečenicu, što im je omogućilo da proslave Božić. U jedinoj prostoriji koju koriste, nalaze se kuhinja, dnevni boravak i spavaća soba, a noću se raspoređuju na tri kreveta. Milorad objašnjava kako se kupaju u velikoj vangli, zagrevajući vodu na šporetu, dok se zimi suočavaju sa problemima jer im se jedina česma često zaledi. Zbog toga su primorani da tope sneg kako bi napojili svoje životinje.
Kao najamni radnik, Milorad vozi traktor i obavlja razne poslove, ali sezonski rad u šumi traje od prošlog meseca do marta, kada nema prihoda. Njihovi jedini prihodi dolaze od dečjeg dodatka i socijalne pomoći, ali su im sredstva smanjena zbog Miloradove sposobnosti za rad. Porodica se suočava sa velikim troškovima, posebno za hranu, jer mesečno potroše bar 100 kilograma brašna. Marija svakodnevno mesi i peče hleb kako bi nahranila sve članove porodice.
Milorad ističe da se trude da deca imaju skuvano jelo, ali često im nedostaje hrane. Takođe, suočavaju se sa pritiscima socijalnih radnika koji prete da će im oduzeti decu jer ne idu redovno u školu. Dodatno, Bojići se suočavaju s kritikama zbog toga što njihova deca pomažu oko kućnih poslova, što je, prema Miloradovim rečima, pokazatelj njihove radne etike.
Najstariji sin Bojića, koji je imao samo devet godina, pokazao je hrabrost kada je pokušao da spasi motornu testeru iz požara, zbog čega je zadobio opekotine i bio u gipsu četiri meseca. Milorad je odlučan da ostane uz svoju decu, bez obzira na teške okolnosti.
Njihova najveća želja je da osposobe kupatilo i dodaju još dve prostorije kako bi deca imala dovoljno prostora za život. Milorad ističe da bi i postojeća „kuća“ trebala hitno popraviti jer se daske od toplote počinju raspadati čim pokuša da je zagreje.
Humanitarna akcija „Ne ignoriši“ nastavlja da prikuplja sredstva kako bi pomogla porodici Bojić, a svi koji žele da pomognu mogu uplatiti donacije na račun udruženja. Pomoć je neophodna kako bi se ovoj porodici olakšao život i obezbedili osnovni uslovi za život, dok se suočavaju sa izazovima svakodnevnog preživljavanja.
