Desetine hiljada demonstranata okupilo se danas u Ankari kako bi zatražili ostavku predsednika Turske, Redžepa Tajipa Erdogana, na protestu koji je izazvan sudskim postupkom kojim bi lider glavne opozicione stranke, Republikanske narodne partije (CHP), mogao da bude smenjen. Očekuje se da će sutra sud doneti odluku o potencijalnom poništavanju kongresa CHP iz 2023. godine, što bi moglo da ima dalekosežne posledice po političku scenu Turske.
Na protestu je lider CHP-a, Ozgur Ozel, istakao da vlada pokušava da se drži vlasti potkopavanjem demokratskih normi i suzbijanjem neslaganja, posebno nakon što je opozicija ostvarila značajne pobede na lokalnim izborima prošle godine. Ozel je pozvao na vanredne opšte izbore, naglašavajući da su sve optužbe protiv stranke „klevetničke“ i da je celokupan slučaj politički motivisan. „Ono što se dešava je puč protiv budućeg predsednika i buduće vlade. Odupiraćemo se, odupiraćemo se, odupiraćemo se,“ poručio je Ozel okupljenima.
Vladini zvaničnici iz Ankare negiraju bilo kakve političke motive i tvrde da je pravosudni sistem nezavistan. Ipak, opozicija se ne slaže sa ovom tvrdnjom, ističući da su u prethodnim godinama slični slučajevi doveli do hapšenja više od 500 ljudi, uključujući gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua iz CHP, koji je uhapšen u martu.
U pismu poslatom iz zatvora, koje je pročitano na skupu u Ankari, Imamoglu je izjavio da vlada pokušava da unapred odredi ishod sledećih izbora marginalizacijom legitimnih rivala. On je optužio vlasti da potkopavaju demokratiju kroz politički motivisane sudske postupke, naglašavajući da će uskoro doći nova era u kojoj će „jedna osoba izgubiti, a narod pobediti“.
Okupljeni su na skupu aplaudirali i skandirali „Predsedniče Imamoglu“ nakon što je pismo pročitano. Hapšenje Imamoglua izazvalo je najmasovnije proteste u Turskoj u poslednjoj deceniji, kada je stotine hiljada ljudi izašlo na ulice, što je rezultiralo kratkotrajnim, ali oštrom padom vrednosti lire i drugih turskih imovina.
Ovaj trenutni politički haos dodatno komplikuje situaciju u zemlji, gde se očekuju opšti izbori 2028. godine. Mnogi analitičari veruju da bi potencijalno poništavanje kongresa CHP moglo da dovede do previranja unutar stranke i naruši njenu sposobnost da se suprotstavi vladajućoj partiji. U isto vreme, situacija na finansijskim tržištima postaje sve nestabilnija, a bilo kakva odluka suda može imati ozbiljne posledice po ekonomiju Turske.
Protesti u Ankari su samo jedan od niza sličnih događaja koji su se desili u poslednjih nekoliko godina, a koji su ukazivali na rastuće nezadovoljstvo građana prema aktuelnoj vladi. Opozicija se nada da će trenutni talas demonstracija dovesti do promene, ali analitičari upozoravaju da je teško predvideti kako će se situacija razvijati u narednim mesecima.
Na kraju, Turska se suočava sa teškim izazovima koji uključuju korupciju, političku represiju i ekonomske probleme. Ovi faktori zajedno stvaraju tenzije koje bi mogle da dovedu do daljih nemira i političkih previranja u zemlji. Dok protesti traju, sudbina opozicije i budućnost turske demokratije ostaju neizvesni.
