Glumica Deril Hana, koja je nekada bila u vezi sa Džonom F. Kenedijem Mlađim pre nego što je on započeo romansu sa Kerolin Beset, odlučila je da prekine tišinu o svom odnosu s njim povodom emitovanja serije „Love Story: John F. Kennedy Jr. & Carolyn Bessette“. U kolumni koju je objavila za „New York Times“, Hana je odgovorila na brojne kritike koje su se pojavile nakon što je njen lik u seriji predstavljen kao naporna, manipulativna bivša devojka opsednuta drogama. Ova karakterizacija je izazvala njeno nezadovoljstvo prema tvorcima serije.
Hana se osvrnula na način na koji serija tretira stvarne ličnosti iz života Džona F. Kenedija Mlađeg i njegove supruge, naglašavajući da je njen lik korišćen kao „narativni protivnik“ u ljubavnoj priči, što je smatrala klasičnom mizoginijom. U svojoj kolumni istakla je da je godinama ignorisala tabloide i lažne priče, ali je u digitalnom dobu to postalo mnogo teže, s obzirom na to da sve informacije ostaju dostupne i arhivirane.
Ona je posebno naglasila da su stvarni ljudi sa stvarnim životima korišćeni kao rekviziti u fikciji, što ima ozbiljne reputacijske posledice. „Korišćenje stvarnih imena u fikciji ima stvarne posledice“, napisala je Hana, naglašavajući da je nakon emitovanja serije primila neprijateljske i preteće poruke od gledalaca koji su poverovali prikazu u seriji.
U svojoj kolumni, Hana je takođe naglasila da se nikada nije drogirala, niti organizovala stranačke žurke, i da su sve tvrdnje o njenom ponašanju u seriji netačne. „Nikad se nisam upoređivala sa smrti Džeklin Kenedi Onazis sa smrću psa“, izjavila je, dodajući da je užasna pomisao da se mora braniti od televizijske serije koja lažno prikazuje njen život.
Hana, koja se već decenijama bavi zaštitom životne sredine i terapijom uz pomoć životinja, naglašava da njena reputacija nije pitanje ega, već mogućnost da nastavi da radi smislen posao. „Nisam želela da se javno branim, ali kada se pojavi serija koja eksploatiše tragediju Kenedija, moram da se zauzmem za sebe“, poručila je.
Ona je ukazala na to da popularna kultura često uzdiže jedne žene tako što druge pretvara u suparnice, što je, prema njenom mišljenju, školski primer mizoginije. „Nije li to školski primer srušiti jednu ženu kako bi se izgradila druga?“, zapitala se Hana. Njena kolumna je izazvala značajnu pažnju, jer je otvorila važna pitanja o načinu na koji se žene predstavljaju u popularnoj kulturi i posledicama koje to može imati na stvarne živote.
Hana se takođe osvrnula na način na koji ljudi često ne razlikuju dramatizaciju od stvarnosti. „Mnogi ljudi veruju onome što vide na televiziji i ne razlikuju dramatizaciju od dokumentovane činjenice“, rekla je, dodajući da je u digitalnoj eri zabava često kolektivno sećanje. „Prava imena nisu fikcijski rekviziti. Ona pripadaju stvarnim životima“, istakla je, naglašavajući da je važno da se brani istina.
Na kraju, Hana je poručila da se nada da će ljubav i istina prevladati, pozivajući se na važnost zaštite privatnosti i reputacije pojedinaca. Njena hrabra odluka da progovori o ovom pitanju može otvoriti važne diskusije o načinu na koji se žene prikazuju u medijima i o posledicama koje to može imati na njihove živote.
