U Srbiji će od 1. januara 2024. godine početi primena mehanizma oporezivanja proizvoda prema količini utrošenog ugljenika za njihovu proizvodnju prilikom uvoza na tržište Evropske unije (CBAM). Ovaj mehanizam ima za cilj da zaštiti životnu sredinu i podstakne smanjenje emisije ugljen-dioksida. Sanja Filipović, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka, istakla je da će deo sredstava prikupljenih od poreza ostati u domaćem budžetu, što predstavlja značajan korak ka usklađivanju Srbije sa evropskim standardima.
Filipović je podsetila da je EU još 2005. godine uspostavila berzu dozvola za emisiju ugljen-dioksida, a da je primena CBAM-a zapravo četvrta faza razvoja ovog tržišta emisionih dozvola, koja je zvanično započela 2021. godine. Mehanizam će početi da se primenjuje nakon što je regulativa stupila na snagu 1. oktobra 2023. godine, a prva faza primene sada se polako završava.
CBAM, kako je objasnila Filipović, određuje cenu poreza na emisiju ugljen-dioksida za određene kategorije proizvoda, uključujući gvožđe, čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električnu energiju, kao i proizvodnju vodonika. Ovaj mehanizam ima za cilj da osigura jednakost među proizvođačima u EU i onima iz zemalja koje nisu članice EU, kako bi se sprečilo „curenje“ emisija, odnosno prebacivanje proizvodnje u zemlje sa slabijim ekološkim standardima.
Primena CBAM-a će značiti da će srpski izvoznici morati da plaćaju porez na emisiju ugljen-dioksida kada izvoze proizvode u EU, što može uticati na konkurentnost srpskih proizvoda na tržištu. Filipović je naglasila da je važno da se domaći proizvođači pripreme za ovu promenu i da unaprede svoje proizvodne procese kako bi smanjili emisije.
Ovaj mehanizam takođe može doneti finansijska sredstva koja će se koristiti za dalji razvoj ekoloških projekata u Srbiji. Filipović je istakla da je važno da se deo tih sredstava reinvestira u zelene tehnologije i projekte, što će doprineti održivom razvoju i očuvanju životne sredine.
Uvođenje CBAM-a ne predstavlja samo izazov, već i priliku za srpsku privredu da se prilagodi globalnim trendovima ka održivosti. Filipović je pozvala na saradnju između vlade, privrede i akademske zajednice kako bi se zajednički radilo na smanjenju emisija i unapređenju ekološke svesti.
Pored toga, Filipović je naglasila da je važno da se javnost informiše o ovom mehanizmu i njegovim implikacijama. Edukacija i podizanje svesti o ekologiji i održivom razvoju su ključni za uspeh ove inicijative. „Svi moramo biti svesni svog uticaja na životnu sredinu i raditi na smanjenju tog uticaja“, dodala je ona.
U skladu sa ovim novim regulativama, srpski proizvođači će morati da prate i izveštavaju o svojim emisijama, što može zahtevati dodatna ulaganja u tehnologiju i obuku zaposlenih. Ovo može biti izazovno za manje kompanije koje možda nemaju resurse da se brzo prilagode novim zahtevima.
S obzirom na sve veći pritisak na industriju da smanji emisije i prihvati održivije prakse, Srbija se suočava sa važnim trenutkom u svom razvoju. Uvođenje CBAM-a može poslužiti kao katalizator za promene u načinu na koji se proizvode i koriste resursi u zemlji.
Na kraju, Sanja Filipović je istakla da se Srbija mora fokusirati na stvaranje strategija koje će omogućiti održivu ekonomiju u skladu sa globalnim trendovima. U ovoj transformaciji, ključni faktori će biti inovacije, obrazovanje i saradnja među svim sektorima društva. Na taj način, Srbija može postati konkurentnija na evropskom tržištu, dok istovremeno doprinosi očuvanju planete.
