Zaboravite stereotipe o „praznim krajevima“. Dok su godine pažnje bile usmerene ka zapadu, istok Srbije se tiho profilisao u novu destinaciju za mlade porodice, IT stručnjake i ljude koji se vraćaju iz dijaspore. U trenutku kada cene nekretnina u Beogradu i Novom Sadu dostižu rekordne nivoe, u podnožju Rtnja i u selima oko Kladova, Bora, Majdanpeka i Knjaževca svakodnevica izgleda potpuno drugačije. Ovaj region nudi više od čistog vazduha, mira i domaćeg voća; ovde se radi o ozbiljnoj računici koja privlači nove stanovnike.
Jedna od mera koja je izazvala najveću pažnju javnosti jesu subvencije Ministarstva za brigu o selu. Država obezbeđuje do 1,2 miliona dinara za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Uslovi su relativno jednostavni: kandidat treba da ima manje od 45 godina i nameru da se trajno nastani na selu. Na istoku Srbije, taj iznos je često dovoljan za solidne, zdrave kuće koje zahtevaju samo osnovno uređenje kako bi postale funkcionalan porodični dom.
Subvencije za kupovinu kuće su samo deo šireg paketa mera koje, naročito od 2026. godine, dodatno jačaju ekonomski potencijal ovog regiona. Za one koji planiraju da se bave poljoprivredom, država subvencioniše veliki deo ulaganja u sadni materijal, mehanizaciju i sisteme za navodnjavanje. Agrarni budžet je dostigao istorijski maksimum, a podsticaji po hektaru su povećani, što čini poljoprivredu privlačnijom.
Razvoj seoskog turizma takođe dobija značajnu podršku. Vlasnici starih kuća mogu da računaju na bespovratna sredstva i povoljne kredite sa kamatom od oko 1% za adaptaciju objekata u etno-smeštaj. Koncept sporijeg, održivog načina života privlači sve veći broj stranih turista, a istočna Srbija se prepoznaje kao još uvek nedovoljno otkrivena destinacija.
Osim toga, kroz programe lokalnih samouprava i države, moguće je povratiti do 50% uloženih sredstava za ugradnju solarnih panela, zamenu stolarije i druge mere koje smanjuju troškove grejanja i potrošnje energije. Ove mere podržavaju energetsku efikasnost i čine život na istoku Srbije još atraktivnijim.
Struktura novih stanovnika značajno se promenila. Više se ne radi isključivo o starijem stanovništvu; danas se izdvajaju tri dominantne grupe. Prva grupa su digitalni nomadi, stručnjaci zaposleni u međunarodnim kompanijama koji posao obavljaju na daljinu, uživajući u prirodi i miru. Druga grupa su povratnici iz dijaspore, ljudi koji su radili u zemljama poput Nemačke i Švajcarske, a sada kapital ulažu u vinograde, farme i porodične biznise. Treća grupa su mlade porodice sa vizijom, roditelji koji žele da deca odrastaju u zdravijem okruženju, daleko od zagađenja i gradske gužve.
Istok Srbije više nije izolovan region. Novi putevi i modernizovana železnička infrastruktura približili su Negotin, Kladovo i Knjaževac većim urbanim centrima. Proizvodi sa geografskim poreklom, poput homoljskog meda i vina iz Timočke krajine, pronašli su put do domaćeg i inostranog tržišta. Ova promena u infrastrukturi dodatno podstiče razvoj i privlači investitore.
Na kraju, pitanje rizika je neizbežno. Svaka promena nosi određenu neizvesnost. Međutim, u trenutku kada su dostupni krov nad glavom, podsticaji za posao i resursi koje pruža netaknuta priroda, dilema se sve češće svodi na jedno: da li ostati u gradskoj gužvi ili iskoristiti priliku koja se nudi na istoku Srbije. Ova regija, nekada zaboravljena, sada se pojavljuje kao tržišna prilika koja privlači mlade ljude i porodice u potrazi za kvalitetnijim životom.
