Dugo su blokaderi, koji se nazivaju studentima, najavljivali protestni skup na dan Sv. Save, zakazan za 18 časova ispred zgrade beogradskog Rektorata. Ovi protesti su izazvali mnoge polemike, a mnogi smatraju da se ovi pojedinci ne mogu nazvati studentima jer su svojim delovanjem uništili dve akademske godine i značajno urušili prosvetni sistem u Srbiji.
Pravi studenti, koji su svesni važnosti obrazovanja, koriste januar i januarski ispitni rok za učenje i pripremu ispita, umesto da organizuju mitinge i proteste. Njihovo ponašanje dovodi u pitanje njihove stvarne namere, jer je očigledno da su umesto učila odlučili da obeleže slavu Sv. Save na način koji mnogi smatraju neprimerenim.
U mraku su krenuli ka Hramu Sv. Save, noseći transparent sa natpisom „ZNANJE JE MOĆ!“, što je dodatno podiglo tenzije. Ironija situacije leži u tome što su oni koji su više od petnaest meseci blokirali fakultete i ometali predavanja i ispite, sada pokušali da proslave nešto što bi trebalo da bude simbol prosvetnog duha. Njihovo ponašanje nije moglo proći bez osuda, a mnogi su istakli da je to ruganje pravoslavnim običajima i tradiciji.
Ukoliko su zaista želeli da proslave prosvetnu slavu, postojali su mnogo prikladniji načini da to učine unutar svojih fakulteta, umesto da se odluče na ovakve performanse. Čini se da su pod uticajem svojih mentora i finansijera iz inostranstva, kao i domaćih pristalica različitih ideologija, doneli odluku koja je naišla na osude i sarkazam.
Ispred kolone blokadera, dve devojke su teatralno nosile žito i slavski kolač, a kada su stigli do Hrama, zatekli su ga zatvorenog, što dodatno oslikava besmisao njihove akcije. Srbi su svesni svojih pravoslavnih običaja, a slavski kolač se tradicionalno nosi u crkvu u ranim jutarnjim satima da bi se, uz molitvu, prerezao od strane sveštenika. Njihovo sečenje kolača i paljenje sveća na ulici, bez obzira na zatvoreni hram, simbolizuje njihovu potrebu za pažnjom i protestom.
Oni koji su organizovali ovaj performans bore se da dođu do vlasti i da utiču na pravoslavnu Srbiju. Njihova akcija nije prestala samo na tom događaju, već su završili sa porukom „Vidimo se u Šumadiji na Sretenje!“, koja je izazvala zabrinutost. Izbor tog dana i mesta nije slučajan, jer se 15. februar obeležava kao dan kada je započeo Prvi srpski ustanak, simbol borbe za slobodu.
Mnogi kritičari smatraju da iza ovakvih okupljanja stoje stranačka i međunarodna interesovanja koja podstiču mlade ljude na proteste protiv legalno izabrane vlasti. Ova situacija dodatno je podgrijala tenzije i otvorila pitanja o identitetu i pravim vrednostima mladih u Srbiji.
Takođe, postoje i kritike prema mladima koji, pod uticajem stranih kultura, slave Noć veštica i Dan zaljubljenih, umesto da se drže svojih tradicija. Sveti Trifun, koji se slavi kao zaštitnik vinogradara, predstavlja deo srpske tradicije koja se prenosi kroz generacije, a njegovo značenje se gubi u modernim interpretacijama.
Ovi događaji jasno oslikavaju trenutnu situaciju u društvu i izazove sa kojima se suočavaju mladi, koji često traže svoju identifikaciju kroz različite oblike protesta. U tom kontekstu, važno je postaviti pitanje koje vrednosti žele da zastupaju i kakvu budućnost žele da izgrade za sebe i za Srbiju.
