Evropa nikad brojnija – ali ne zahvaljujući rođenjima u Uniji. Naime, migracija je jedini razlog zbog kog je stanovništvo Evropske unije dostiglo rekordnih 450 miliona ljudi, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Kako prenosi Euronews, Evropska unija beleži više smrtnih slučajeva nego rođenja svake godine od 2012. godine, što znači da je migracija jedini pokretač rasta stanovništva. „Uočeni rast broja stanovnika može se u velikoj meri pripisati povećanim migracionim kretanjima nakon pandemije koronavirusa“, navodi Eurostat.
U 2024. godini, EU je dobila 1,07 miliona novih stanovnika, pri čemu je pozitivan neto migracioni saldo od 2,3 miliona ljudi nadoknadio prirodni pad stanovništva od 1,3 miliona. Prošle godine je zabeleženo 4,82 miliona smrtnih slučajeva, što je i dalje više od 3,56 miliona rođenih. Ovaj trend stavlja u fokus demografske izazove Evrope, budući da starenje populacije i nizak natalitet opterećuju sisteme socijalne zaštite i izazivaju nedostatak radne snage.
Francuska, Nemačka i Italija zadržavaju pozicije zemalja sa najvećim brojem stanovnika u EU, čineći gotovo polovinu ukupnog stanovništva bloka sa 47%. Dok je 19 zemalja zabeležilo porast broja stanovnika prošle godine, osam je zabeležilo pad. Malta je imala najvišu stopu rasta od 19,0 na 1.000 ljudi, zatim Irska sa 16,3 i Luksemburg sa 14,7.
Među zemljama koje su zabeležile pad broja stanovnika, Letonija je imala najveći pad od -9,9, zatim Mađarska (-4,7), a Poljska i Estonija dele treće mesto sa -3,4. Stanovništvo EU iznosilo je 354,5 miliona 1960. godine.
Ovi podaci jasno ukazuju na demografske promene koje se dešavaju u Evropi, iako je region suočen sa izazovima kao što su starenje i smanjenje broja stanovnika. Ove promene imaju duboke posledice po ekonomsku stabilnost i socijalne sisteme zemalja članica. U kontekstu ovih izazova, migracija se pokazuje kao ključni faktor koji može pomoći u održavanju populacije i radne snage u EU.
Pored ovih statističkih podataka, važno je napomenuti da su migracije često vođene različitim faktorima, uključujući ekonomske prilike, ratne sukobe i klimatske promene. Ova složenost zahteva pažljiv pristup politikama migracije, kako bi se obezbedila integracija migranata i očuvala društvena kohezija.
U svetlu ovih informacija, vlade država članica EU trebale bi razmotriti kako da prilagode svoje politike kako bi se suočile sa demografskim izazovima. To može uključivati podsticanje nataliteta kroz porodične politike, kao i razvijanje strategija za privlačenje i zadržavanje mladih radnika iz inostranstva.
U budućnosti, kako se situacija bude razvijala, od suštinskog je značaja da EU pronađe ravnotežu između potreba za radnom snagom i izazova koje donose migracije. Ova ravnoteža će biti ključna za održiv ekonomski rast i socijalnu stabilnost na kontinentu.
U zaključku, iako su podaci Eurostata o rastu stanovništva EU impresivni, oni takođe otkrivaju složene demografske izazove sa kojima se region suočava. Kako bi se osigurao održiv rast, EU će morati da se fokusira na migracije kao ključni faktor, ali i na jačanje svojih unutrašnjih politika kako bi se suočila sa smanjenjem broja stanovnika i starenjem populacije.
