Nacrt zakona o lukama u Crnoj Gori postao je ključna tema na nedavno održanom okruglom stolu, gde je istaknut jedinstven stav Zajednice opština da upravljanje lukama od lokalnog značaja treba da bude u rukama opština. Sanja Živković, sekretarka Odbora za komunalne poslove i životnu sredinu Zajednice, podsetila je da su šest primorskih opština krajem 2024. godine pokrenule inicijativu za izmene zakona o morskom dobru, planiranju prostora i izgradnji objekata, kao i zakona o lukama.
Cilj ovih izmena je decentralizacija i prenos ovlašćenja za upravljanje lukama na lokalne samouprave. Ovaj pristup nije nov i već se primenjuje u zemljama poput Hrvatske, Albanije i Italije. Predloženo je da se poslovi upravljanja lukama poveravaju opštinskim organima, a ostvareni prihodi iz tih luka bi se slivali u budžete lokalnih zajednica. Ovakvo rešenje bi omogućilo da se sredstva vraćaju u zajednice gde su ostvarena, a ulaganja bi bila fokusirana na ono što je najpotrebnije građanima i privredi, kao što su razvoj infrastrukture, očuvanje prostora i poboljšanje kvaliteta života.
Živković je naglasila da principi Evropske povelje o lokalnoj samoupravi, koju je Crna Gora ratifikovala, jasno definišu da javne poslove treba da obavljaju organi vlasti koji su najbliži građanima. Takođe, Ustav Crne Gore dodatno garantuje ova prava. Na osnovu ovog okvira i Memoranduma o saradnji potpisanog u decembru 2024. godine između Vlade Crne Gore i svih jedinica lokalne samouprave, Zajednica opština smatra da je vreme da se pokrene proces stvarne decentralizacije.
Podsećajući na istorijske aspekte, Živković je napomenula da je do 1992. godine upravljanje morskim dobrom bilo decentralizovano, ali je kasnija centralizacija dovela do formiranja javnog preduzeća „Morsko dobro“, koje do današnjeg dana nije usklađeno sa obavezama o reorganizaciji. Ovaj problem dovodi u pitanje pravnu valjanost mnogih odluka i propušta priliku da se sredstva ostvarena korišćenjem morske obale i luka pravedno vrate lokalnim zajednicama.
U poslednje tri godine, samo četvrtina prihoda od upravljanja morskom obalom vraćena je u infrastrukturne projekte opština južnog regiona, uprkos činjenici da se najveći deo tih prihoda ostvaruje upravo u tom regionu. Ova praksa ne doprinosi ravnomernom razvoju i produbljuje razlike među opštinama, smanjujući mogućnost lokalnih zajednica da planiraju i uređuju prostor prema potrebama svojih građana i privrede.
Zajednica opština veruje da će Skupština i Vlada Crne Gore uzeti u obzir iznešene argumente i prepoznati da decentralizacija predstavlja šansu za zajednički rad opština i države za dobrobit građana i pravičan razvoj celog primorja.
Decentralizacija predstavlja ključni korak ka jačanju lokalne samouprave i omogućavanju opštinama da preuzmu odgovornost za upravljanje svojim resursima. Ovaj proces ne samo da bi doprineo efikasnijem korišćenju sredstava, već bi i poboljšao kvalitet života građana kroz bolje planiranje i realizaciju infrastrukturnih projekata.
Osim ekonomskih koristi, decentralizacija bi mogla doprineti i jačanju demokratskih procesa, omogućavajući građanima da imaju veću kontrolu nad odlukama koje utiču na njihove živote. Očekuje se da će dalja rasprava o nacrtu zakona o lukama otvoriti put ka implementaciji ovih važnih promena i jačanju lokalnih zajednica u Crnoj Gori.
U svetlu svih navedenih činjenica, jasno je da je vreme za promene i da opštine zaslužuju veća ovlašćenja i odgovornosti u upravljanju svojim resursima, što će doprineti ravnomernijem razvoju i boljem kvalitetu života za sve građane.
