Prema velikom istraživanju sprovedenom u Sjedinjenim Američkim Državama, deca sa hiperaktivnim poremećajem nedostatka pažnje (ADHD) često dobijaju lekove pre nego što su iscrpljene preporučene terapije bihevioralne psihoterapije. Istraživanje je obuhvatilo više od 9.700 dece i pokazalo je da pedijatri, u praksi, prepisuju lekove odmah nakon postavljanja dijagnoze, što je u suprotnosti sa medicinskim smernicama koje sugerišu da bi se prvo trebalo fokusirati na terapiju bez lekova tokom najmanje šest meseci.
Ova praksa izaziva zabrinutost među stručnjacima, jer je poznato da bihevioralna terapija može imati značajne koristi za decu sa ADHD-om i njihovu porodicu. Dr. Jair Banet, glavni autor studije i asistent na Univerzitetu Stanford, naglasio je da je važno da se pristupi lečenju ADHD-a na holistički način, pre nego što se odluči za medikamentnu terapiju.
ADHD je jedan od najčešćih neuroloških poremećaja u detinjstvu, koji utiče na sposobnost deteta da se fokusira, kontroliše impulse i upravlja svojom energijom. Simptomi mogu uključivati hiperaktivnost, poteškoće u pažnji i probleme sa organizacijom. Dijagnoza se često postavlja u ranom uzrastu, a roditelji se suočavaju sa izazovima kako da najbolje pomognu svojoj deci.
Preporučeni pristup lečenju ADHD-a obuhvata kombinaciju bihevioralne terapije i, u nekim slučajevima, medikamenata. Bihevioralna terapija može pomoći deci da razviju veštine suočavanja, postave ciljeve i nauče kako da se bolje organizuju. Stručnjaci sugerišu da bi deca trebalo da prođu kroz ovaj oblik terapije pre nego što se razmotri upotreba lekova, kao što su stimulansi, koji se često prepisuju.
Kritičari brze preskripcije lekova ukazuju na potencijalne rizike povezane sa prekomernom upotrebom medikamenata. Stimulansi mogu imati nuspojave, uključujući probleme sa spavanjem, smanjen apetit, pa čak i povećanu anksioznost. Stoga je važno da se pristup lečenju ADHD-a temelji na individualnim potrebama svakog deteta, uz pažljivo razmatranje svih mogućih opcija.
Prema podacima iz istraživanja, većina pedijatara nije u potpunosti svesna preporuka koje se odnose na prvo korišćenje bihevioralne terapije. Ovo može biti rezultat pritiska roditelja za brzim rešenjima ili nedostatka vremena koje lekari imaju da se posvete svakom pojedinačnom slučaju. U svetlu ovih nalaza, stručnjaci pozivaju na veću edukaciju pedijatara o preporučenim praksama lečenja ADHD-a.
S obzirom na sve ove aspekte, važno je da roditelji budu informisani i aktivno učestvuju u procesu lečenja svoje dece. Razgovor sa lekarom o mogućnostima bihevioralne terapije može biti prvi korak ka efikasnijem pristupu lečenju ADHD-a. U nekim slučajevima, roditelji mogu biti u mogućnosti da sami započnu bihevioralne intervencije kod kuće, koristeći tehnike poput postavljanja rutine, nagrađivanja pozitivnog ponašanja i postavljanja jasnih očekivanja.
U konačnici, cilj je pomoći deci sa ADHD-om da postignu svoj puni potencijal i da se osećaju podržano u svojim naporima. S obzirom na sve veći broj dijagnoza ADHD-a u poslednjim decenijama, postoji potreba za dodatnim istraživanjima i razvojem novih strategija lečenja koje će uzeti u obzir sve aspekte ovog poremećaja.
U svetlu ovih saznanja, važno je nastaviti sa istraživanjem i raditi na poboljšanju praksi lečenja ADHD-a kako bi se osiguralo da deca dobiju najbolju moguću negu i podršku. Samo kroz saradnju između roditelja, lekara i terapeuta možemo stvoriti efektivan sistem podrške za decu sa ADHD-om.
