Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji otkriva zabrinjavajuće informacije o uticaju reklama za brzu hranu na ishranu dece. Prema podacima, deca koja su gledala samo pet minuta reklama za proizvode bogate zasićenim mastima, šećerom i soli, unela su prosečno 130 dodatnih kalorija u svoj dnevni obrok. Ova količina kalorija odgovara otprilike dve kriške hleba, što ukazuje na značajan uticaj ovakvih reklama na ishranu mladih.
U studiji je učestvovalo 240 dece uzrasta od sedam do 15 godina iz škola u Mersisajdu. Deca su bila izložena različitim vrstama reklama; prvo su gledala reklame za brzu hranu, a zatim su im prikazane reklame za proizvode koji se smatraju manje hranljivim. Ova istraživanja pružaju važne uvide u način na koji marketinške strategije utiču na prehrambene navike mladih.
Reklame za brzu hranu su posebno prisutne u medijima, a cilj im je privući pažnju mladih, koji su često podložniji uticaju. Ova studija pokazuje da čak i kratko izlaganje ovakvim reklamama može dovesti do povećane potrošnje kalorija, što može imati dugoročne posledice po zdravlje dece. Povećani unos kalorija može doprineti razvoju gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i drugih zdravstvenih problema koji su sve češći među decom i adolescentima.
Povezivanje reklama sa povećanim unosom hrane nije novina. Slična istraživanja su pokazala da deca često ne mogu racionalno da procene koliko su hrane konzumirali nakon gledanja reklama za brzu hranu. Oni su skloniji da jedu više, ne razmišljajući o posledicama koje to može imati na njihovo zdravlje. Ovi rezultati ukazuju na potrebu za većim regulativama u vezi sa marketingom hrane i pića, posebno onih koji su namenjeni deci.
U mnogim zemljama, uključujući Veliku Britaniju, postoji sve veći pritisak na vlade da preduzmu mere kako bi se smanjila izloženost dece reklamama za brzu hranu. Organizacije za zaštitu potrošača i zdravstvene organizacije traže strože regulative kako bi se ograničila reklama koja cilja na decu, posebno u vreme kada se djeca najčešće izlažu medijima. Ove mere su od suštinske važnosti za zaštitu zdravlja mladih i smanjenje rizika od gojaznosti i drugih zdravstvenih problema.
Osim regulative reklamiranja, važno je i obrazovanje roditelja i dece o zdravoj ishrani. Edukacija o tome kako da prepoznaju hranljive i manje hranljive proizvode može pomoći deci da donose bolje odluke kada je reč o ishrani. Uloga roditelja je ključna, jer oni često imaju najvažniji uticaj na prehrambene navike svoje dece.
Takođe, škole mogu igrati značajnu ulogu u promociji zdravih prehrambenih navika. Uključivanje obrazovnih programa o ishrani i zdravlju može pomoći deci da bolje razumeju važnost pravilne ishrane. Škole mogu organizovati radionice i projekte koji podstiču decu da jedu više voća i povrća, kao i da se udalje od brze hrane.
U zaključku, istraživanje o uticaju reklama za brzu hranu na ishranu dece naglašava potrebu za hitnim akcijama kako bi se smanjila izloženost dece ovakvim sadržajima. Povećani unos kalorija nakon gledanja reklama može imati dugoročne posledice po zdravlje, stoga je važno raditi na edukaciji i regulaciji kako bi se zaštitila budućnost mladih. Samo zajedničkim snagama roditelja, škola i vlada možemo stvoriti zdravije okruženje za našu decu.
