Nakon najave iz Skupštine Crne Gore da će sutra, 21. aprila, biti obeležen Dan sećanja na žrtve Jasenovca, Dahaua i Mauthauzena, šef hrvatskog Sabora Gordan Jandroković je izrazio zabrinutost i kritikovao ovu odluku, tvrdeći da iza toga stoje elementi velikosrpske politike. Ova izjava dolazi u trenutku kada se odnosi između Crne Gore i Hrvatske ponovo nalaze pod povećalom, naročito u svetlu istorijskih tenzija između ova dva naroda.
Jandroković je u svom obraćanju medijima naglasio da je način na koji je doneta odluka o obeležavanju ovog dana posebno iritantan za Hrvatsku. „To što Crna Gora radi sasvim sigurno joj nije u interesu“, rekao je Jandroković, dodajući da će Hrvatska „voditi računa“ o tome kako odgovori na ovu situaciju. Ove reči dodatno je pojačao ističući da je obeležavanje ovog dana u Crnoj Gori nešto što se ne može ignorisati, te da će Hrvatska preduzeti odgovarajuće mere u skladu sa svojim interesima.
Crnogorska Skupština je usvojila Rezoluciju o Jasenovcu, Dahau i Mauthauzenu u junu 2004. godine, ali je ovo prvo obeležavanje Dana sećanja na žrtve iz Drugog svetskog rata, a Jasenovac je poznat kao logor u kojem je bio i dečji logor. Ova odluka je izazvala proteste iz Hrvatske, koja je odmah nakon usvajanja rezolucije uputila protestnu notu Crnoj Gori. U toj noti su izraženi nezadovoljstvo i osuda prema crnogorskoj vladi, a određeni crnogorski političari su proglašeni nepoželjnima u Hrvatskoj.
Očekuje se da će obeležavanje Dana sećanja sutra u Muzičkom centru u Crnoj Gori biti simbolično, ali sa velikim emotivnim značajem za sve koji su pogođeni stradanjima u ovim logorima. Ova manifestacija će pružiti priliku za refleksiju i sećanje na žrtve koje su pretrpele neizmerne patnje tokom Drugog svetskog rata. Crnogorska vlast je naglasila važnost ovog dana kao načina da se oda poštovanje svim onima koji su izgubili živote u ovim logorima.
Ova situacija dodatno komplikuje već napete odnose između Crne Gore i Hrvatske, koji su često opterećeni istorijskim pitanjima i nacionalnim identitetima. U poslednjim godinama, uloga prošlosti u oblikovanju nacionalnih politika i međudržavnih odnosa postala je sve izraženija, a obeležavanje ovakvih dana može biti i povod za dalju polarizaciju.
Budući da su se odnosi između dve države često kretali između saradnje i napetosti, ovakvi događaji mogu imati dugoročne posledice na političku klimu u regionu. Kritike iz Hrvatske ukazuju na to da je svaka odluka koja se tiče prošlosti veoma delikatna i da može izazvati različite reakcije među državama koje imaju složenu istorijsku pozadinu.
S obzirom na sve ovo, obeležavanje Dana sećanja na žrtve Jasenovca, Dahaua i Mauthauzena može biti prilika za dijalog i pomirenje, ali i potencijalni izvor novih tenzija. Kako se situacija bude razvijala, biće zanimljivo posmatrati kako će se Hrvatska i Crna Gora nositi sa ovim izazovima i da li će biti moguće pronaći zajednički jezik u pogledu prošlosti koja obeležava njihov odnos.
U svakom slučaju, obeležavanje ovog dana nosi sa sobom veliku simboliku i značaj, kako za Crnu Goru, tako i za sve koji se sećaju stradanja u tim logorima. Zbog svega navedenog, sutrašnja manifestacija će sigurno biti pod budnim okom javnosti, ne samo u Crnoj Gori, već i u susednoj Hrvatskoj.
