Dakota Džonson, poznata po svojoj ulozi u trilogiji „50 nijansi sive“, nedavno je otkrila kako je njen pristup snimanju intimnih scena evoluirao tokom godina. U svom gostovanju na podkastu “Good Hang”, Džonson je podelila iskustva iz svoje 15-godišnje karijere, posebno kada je reč o snimanju scena seksa, koje je često izazovno i emotivno naporno.
Glumica je istakla da je tokom snimanja „50 nijansi sive“ radila bez koordinatora intimnih scena, što je bio uobičajen pristup u to vreme. Međutim, sada, dok radi na novom projektu, prvi put ima priliku da sarađuje sa stručnjakom za intimne scene. „Stvarno je bila sjajna. Bilo je veoma kul jer sam već toliko navikla na scene seksa. Ali, to nije seksi. Ne osećam se dobro dok ih snimam,“ priznala je Džonson, naglašavajući kompleksnost tih scena.
Ona je takođe razgovarala o svom mentalnom pristupu u ovakvim projektima, naglašavajući kako lik koji igra igra ključnu ulogu u njenom doživljaju snimanja. „Mislim da to zavisi od toga ko je lik i šta on treba da predstavlja publici. Da li je ona super idealizovana seksi devojka? Da li je domaćica? Da li je usamljena ili uplašena? Da li je konzervativna?“ rekla je Džonson, dodajući da je važno da se oseća dobro u svom telu kada ga prikazuje.
Džonson je takođe otkrila da ju je njena majka, Melani Grifit, vaspitala da bude ponosna na svoje telo, što joj pomaže u njenoj karijeri. „Zbog toga sam uvek bila veoma zahvalna, posebno u svom poslu, jer ga mogu koristiti tako da to izgleda stvarno,“ dodala je.
U ranijem intervjuu za Vanity Fair, Džonson je opisala snimanje trilogije „50 nijansi sive“ kao „psihotično“. Izjavila je da je pristala da snimi drugačiju verziju filma od one koja je na kraju realizovana, te da je autorka romana, E. L. Džejms, imala značajnu kreativnu kontrolu koja je uticala na ceo proces. „Bilo je delova knjiga koji jednostavno ne bi funkcionisali u filmu, poput unutrašnjeg monologa, koji je ponekad bio neverovatno sladunjav. To ne bi moglo da se izgovori naglas. Uvek je bila borba. Uvek,“ rekla je Džonson.
S obzirom na to koliko je bila uključena u proces, Džonson je dodala da je snimanje trilogije „postalo nešto ludo“. „Bilo je puno različitih nesuglasica. Nikada do sada nisam mogla iskreno da govorim o tome, jer želiš da promovišeš film na pravi način, i ponosna sam na ono što smo na kraju napravili. Sve je ispalo onako kako treba, ali bilo je komplikovano,“ zaključila je.
Džonsonova iskustva otkrivaju izazove s kojima se glumci suočavaju prilikom snimanja intimnih scena, posebno kada su u pitanju složeni i emotivni trenuci. Njena otvorenost u vezi sa ovim temama može pomoći u podizanju svesti o važnosti profesionalizma i podrške u filmskoj industriji.
Iako su scene seksa često glamurizovane u filmovima, Džonsonova iskustva pokazuju da su iza tih scena često kompleksni osećaji i pripreme. Njena sposobnost da prođe kroz ove izazove i zadrži pozitivan odnos prema svom telu i karijeri predstavlja inspiraciju za mnoge mlade glumice koje se suočavaju sa sličnim situacijama.
U svetu gde se granice između stvarnosti i fikcije često prepliću, Džonsonova priča može poslužiti kao podstrek za otvoreniji dijalog o intimnosti u filmskoj industriji i važnosti stvaranja sigurnog okruženja za umetnike. Kroz svoj rad, ona nastavlja da pomera granice i postavlja nova pitanja o tome kako se intimnost prikazuje na ekranu.
