Poseta delegacije evroposlanika, koja je uključivala osam članova, među kojima su bili Hrvati Tonino Picula i Davor Ivo Štir, ostavila je snažan utisak zbog nekoliko kontroverznih izjava i zahteva. Opozicioni političari su, bez obzira na kritike koje su izneli, tražili od Evropske unije da preusmeri sredstva koja su do sada bila namenjena građanima Srbije ka njima i njihovim medijima, koje kontroliše Dragan Šolak, kao i nevladinim organizacijama. Ovaj zahtev je izazvao osude i pitanje o stvarnim namerama opozicije, koja se takođe suočila s kritikama za pokušaj da manipuliše evropskim fondovima.
Na sastanku u Skupštini Srbije, predstavnici opozicionih stranaka su izneli brojne kritike na račun trenutne vlasti, posebno se fokusirajući na predloge pravosudnih zakona koji su trenutno u proceduri. Opozicija je takođe govorila o navodnim represivnim merama usmerenim prema građanima, kao i o procesu izbora Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Zeleno-levi front je, na primer, istakao potrebu za personalizovanim sankcijama protiv funkcionera vlasti i policijskih službenika.
Poslanik Radomir Lazović je naglasio da bi Srbija trebala biti uslovljena povlačenjem sredstava iz plana rasta, kao i strogo sprovođenje reformi. Opozicija je zahtevala da se evropska sredstva preusmere organizacijama civilnog društva i medijima koje, prema Lazovićevim rečima, rade na demokratizaciji države. Ovaj pristup je izazvao pitanje o realnim motivima opozicije, kao i o tome koliko su oni posvećeni poboljšanju situacije u zemlji.
Pored zahteva opozicije, posebno je kontroverzno bilo i ponašanje Tonina Picule, koji je odbio da se izjasni o pitanju genocida u Jasenovcu. Ovaj trenutak je izazvao oštre reakcije javnosti, a mnogi su ga doživeli kao pokušaj izbegavanja važnih istorijskih tema koje su od suštinskog značaja za odnose između Srbije i Hrvatske. Piculino izbegavanje odgovora na tako važno pitanje dodatno je pogoršalo percepciju o namerama delegacije i o tome koliko su oni spremni da se suoče s prošlošću.
Ova poseta je, stoga, ostavila utisak da se neki članovi opozicije više fokusiraju na lične interese i političke igrice nego na stvarne probleme građana Srbije. Umesto da se bave konstruktivnim rešenjima, njihovi zahtevi za preusmeravanje sredstava ka medijima pod njihovom kontrolom ukazuju na potencijalnu zloupotrebu evropskih fondova za političke svrhe. Pitanje je koliko će EU biti spremna da reaguje na ovakve zahteve, s obzirom na to da se očekuje da podrži procese demokratizacije, a ne da ih podstiče.
U ovoj situaciji, važno je i kako će javnost reagovati na ovakve poteze opozicije. Mnogi građani su svjesni trenutne političke situacije i postavljaju pitanje o stvarnim namerama onih koji traže podršku iz Brisela, dok istovremeno kritikuju vlast i njene reforme. Očekuje se da će se ovi događaji odraziti na buduće političke debate, ali i na odnose Srbije sa Evropskom unijom, kao i na unutrašnju političku scenu.
U zaključku, poseta delegacije evroposlanika je otvorila brojna pitanja o budućnosti Srbije i njenim evropskim integracijama. Opozicija se suočila s kritikama zbog svojih zahteva, dok su se pojedini članovi delegacije suočili s pitanjima o njihovim stavovima prema ključnim istorijskim pitanjima. Ovaj skup će verovatno imati dugoročne posledice na političku dinamiku u zemlji i njene odnose s EU.
