Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević nedavno je gostovao na Prvoj televiziji, gde je komentarisao svoju čestitku za Dan nezavisnosti Crne Gore. Ovaj datum izaziva različite reakcije među političkim akterima, a Knežević je istakao da je njegov stav oblikovan napadima Demokratske partije socijalista (DPS) i bloka za nezavisnu Crnu Goru, koji su insistirali na čestitanju ovog praznika.
Knežević je naglasio da ne namerava da menja državno-pravni status Crne Gore i da je ponosan što je glasao za zajedničku državu sa Srbijom. On smatra da bi Crna Gora i Srbija bile bolje kao jedinstvena država, iznoseći stav da je referendum o nezavisnosti, koji je održan 2006. godine, bio pokraden. Prema njegovim rečima, postoji Bijela knjiga koja sadrži više od 3.000 dokaza o nepravilnostima tokom referenduma. Knežević je izrazio osećaj da su građani Crne Gore zapravo dobili „privatnu državu“.
Na svom nastupu, Knežević se ironično zapitao da li bi trebalo da poseti zatvorenike Katnića i Lazovića, koji su nekada bili ključne figure bezbednosnog i pravosudnog sistema Crne Gore, a koji su se, kako on tvrdi, borili protiv „četnika, Srba i Rusa“ koji su želeli da ponište Crnu Goru. Njegova kritika se proširila i na sin Milo Đukanovića, za kojeg je rekao da je „oteo svu elektroenergetsku infrastrukturu“ zemlje i da dnevno prima značajne iznose od građana preko računa za struju.
U delu svog izlaganja, Knežević je izneo šale o odlasku kod Đukanovića u Dubai da mu donese pesme njegove omiljene pevačice, Jasne Milenković Jami, naglašavajući apsurdnost situacije. On je rekao da bi voleo da Milo Đukanović plati avion za njih, čak i s rizikom od napada, ukazujući na to da se oseća kao da su građani Crne Gore prisiljeni da prihvate „tekovine privatne Crne Gore“ pod vođstvom Đukanovića i njegovih najbližih saradnika.
Knežević je istakao da je situacija u kojoj se nalaze oni koji su glasali za zajedničku državu 2006. godine, a danas čestitaju nezavisnost, tragikomična. On je ponovio da nema nameru da čestita nezavisnost, jer smatra da Crna Gora nije postojala samo 21. maja 2006. godine, već da je imala svoju istoriju i pre Đukanovića, kao i da će postojati i nakon njega.
Na kraju, Knežević je ukazao na dvostruke aršine kada je reč o proslavama i umetnosti. Kako je rekao, kada se dovede Baja Mali Knindža, to bi izazvalo osudu kao neprimereno, dok je za izvođenje pesama Severine ili Tompsona sve „u duhu kosmopolitizma“. Ovaj kontrast, prema njegovim rečima, pokazuje licemernost u pristupu prema različitim kulturnim i umetničkim izrazima.
Ovaj intervju je izazvao mnogo pažnje i komentara u javnosti, posebno u kontekstu trenutne političke situacije u Crnoj Gori. Kneževićevi stavovi o nezavisnosti, referendumu i trenutnoj vlasti izazivaju podeljena mišljenja među građanima, a njegov pristup i način izražavanja ne propuštaju da ostave utisak na politički pejzaž zemlje. Njegova izlaganja ukazuju na duboke podele unutar crnogorskog društva, kao i na kompleksnost pitanja identiteta i suvereniteta u regionu.
