BEOGRAD – Srbija je na Klimatskom samitu u Belemu (COP30) u Brazilu potvrdila svoju posvećenost ispunjavanju obaveza vezanih za klimatske promene, izjavila je meteorolog Danijela Božanić. Ona je istakla da će Srbija ove godine postići veće smanjenje gasova sa efektom staklene bašte nego ranije.
Božanić je, gostujući na TV Tanjug, komentarisala ambicioznost Srbije na samitu, naglašavajući da je Srbija pripremila izveštaj o transparentnosti i da izrađuje svoj inventar gasova sa efektom staklene bašte. „Srbija je predstavila novi plan akcije koji predviđa veće smanjenje emisija do 2035. godine, a očekuje se da će ukupno smanjenje gasova biti značajnije nego ranije,“ dodala je.
Prema njenim rečima, važan deo dokumenta za Pariz je integrisani plan za klimu i energetiku, koji zahteva usklađivanje strategije energetike sa klimatskim promenama. „Formalno-pravno, Srbija ispunjava svoje obaveze, a rezultati će uskoro biti vidljivi,“ rekla je Božanić, naglašavajući da je prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove ključno pitanje koje nije dovoljno prepoznato u novom planu.
Ona je istakla važnost održavanja klimatskih skupova, bez obzira na troškove, jer se pitanja klimatskih promena ne mogu rešavati na bilateralnom nivou. „Ako dve države urade nešto, a ne postoji globalni konsenzus, rešenja neće biti,“ naglasila je Božanić, dodajući da su konferencije ključne za postizanje globalnih ciljeva.
Na pitanje o troškovima COP30, koji su iznosili 77 miliona evra, Božanić je ukazala na to da su troškovi hotela visoki svuda, ali da je izbor lokacije za samit bio hrabar. „Kada se nalazite u prirodi, shvatate zašto je važno zaštititi šume,“ rekla je, naglašavajući značaj prestanka korišćenja fosilnih goriva i očuvanja prirodnih resursa.
Ocenila je da bi bilo nepravedno teret troškova konferencije svaliti na siromašne zemlje koje su najviše pogođene klimatskim promenama. „Konferencije su neophodne da bi se postigao konsenzus i verujem da bi bez njih mali koraci bili teže ostvarivi,“ rekla je Božanić.
Odgovarajući na kritike o licemerju vezanom za klimatske promene, ona je naglasila da je to kompleksno ekonomsko pitanje. „Emisije bi bile manje da nema ratova,“ dodala je, ističući da klimatske promene više nisu samo pitanje zaštite životne sredine, već i ekonomske pravde.
Na kraju, Božanić je izrazila zabrinutost zbog toga što svet možda neće uspeti da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa. „Verujem da je važno učestvovati u ovoj borbi jer predstavlja novu industrijsku revoluciju i transformaciju sistema,“ zaključila je.
