Nova analiza pokazuje da je odsjaj farova uzrok malog broja noćnih saobraćajnih nezgoda i da je problem nešto drugo. U poslednje vreme, istraživači su se sve više fokusirali na uzroke saobraćajnih nezgoda koje se dešavaju u noćnim uslovima. Tradicionalno, smatralo se da je slabija vidljivost tokom noći glavni faktor koji doprinosi povećanju broja nesreća. Međutim, nova istraživanja sugerišu da to nije jedini uzrok.
Istraživačka ekipa sa Univerziteta u Beogradu sprovela je detaljnu analizu saobraćajnih nesreća koje su se dogodile u noćnim uslovima u poslednjih pet godina. Rezultati su pokazali da je samo mali procenat nesreća uzrokovan nedovoljnom osvetljenošću. Umesto toga, identifikovani su drugi faktori koji igraju ključnu ulogu u ovim incidentima, kao što su vozačka nepažnja, vožnja pod dejstvom alkohola i umor vozača.
Jedan od ključnih nalaza istraživanja je da je većina vozača koji su učestvovali u noćnim nesrećama priznala da su bili umorni ili pod stresom. Ove informacije ukazuju na to da je umor vozača veći problem od samog osvjetljenja na putu. Takođe, vožnja pod uticajem alkohola ostaje značajan faktor, a istraživanje je pokazalo da su vozači često svesni svojih granica, ali ipak odluče da voze zbog različitih okolnosti.
S obzirom na ove nalaze, stručnjaci ističu potrebu za promenom pristupa u prevenciji saobraćajnih nesreća. Umesto fokusiranja isključivo na poboljšanje osvetljenja na putevima, potrebno je raditi na edukaciji vozača o opasnostima vožnje u noćnim uslovima, kao i na važnosti odmora i vožnje bez alkohola. Takođe, preporučuje se uvođenje strožih kazni za vozače koji se ne pridržavaju pravila i koji voze pod dejstvom alkohola ili su umorni.
Osim toga, istraživači su predložili i mere koje bi mogle pomoći u smanjenju broja nesreća tokom noći. Jedna od njih je povećanje broja punktova za odmor na ključnim putevima, gde bi vozači mogli da se zaustave i odmore pre nego što nastave vožnju. Takođe, upotreba tehnologije za praćenje umora vozača mogla bi biti korisna, kao i primena sistema koji bi upozoravali vozače na potencijalne opasnosti na putu.
U svetlu ovih nalaza, važno je da se svi akteri, uključujući vlade, saobraćajne agencije i nevladine organizacije, uključe u kampanje koje će se fokusirati na promenu svesti među vozačima. Cilj bi trebao biti stvoriti kulturu odgovornog ponašanja u saobraćaju, posebno tokom noći kada su rizici veći.
Istraživači su takođe napomenuli da je važno da se nastavi sa prikupljanjem podataka i analizama kako bi se bolje razumele dinamike noćnog saobraćaja i povezanih nesreća. Samo na taj način će biti moguće razviti efektivne strategije za smanjenje broja saobraćajnih nezgoda i zaštitu života svih učesnika u saobraćaju.
Na kraju, važno je napomenuti da dok osvetljenje na putu može imati svoj značaj, pravi uzroci noćnih saobraćajnih nesreća leže u ljudskom faktoru. Stoga je ključno usmeriti napore ka obrazovanju i povećanju svesti među vozačima, kako bi se smanjila verovatnoća nesreća i učinilo noćno putovanje bezbednijim za sve.
